Kada je po objavljivanju romana „Kada su cvetale tikve“ postao ideološka meta, uprkos priznanju „Bora Stanković“ koje je za antologijski roman osvojio, Dragoslav Mihailović dobio je zaštitu jedinog našeg nobelovca koji mu je prišao, i sa njim se pozdravio srdačno – dajući do znanja, tako, da između „lovaca na glavu“ pisca i vlasti, postoji štit. U ponedeljak, na Savindan, u Višegradu, celokupno delo našeg pisca i akademika biće zaštićeno „Velikom Andrićevom nagradom“ koju dodeljuje Andrićev institut. Tako se dogodilo da je u svetskim razmerama najpoznatiji naš autor dva puta stao u Mihailovićevu odbranu.

„´Velika Andrićeva nagrada´ Mihailoviću će biti uručena za životno delo, dakle za sveukupno stvaralaštvo“, naglasio je Emir Kusturica, ispred Andrićevog instituta. „Književnost predstavljamo kao internacionalizovanu kategoriju, da bi se ona u ime Ive Andrića, koji je naš u međunarodnim okvirima najznačajniji pisac, na najbolji način sačuvala.“

U žiriju „Velike Andrićeve nagrade“ bili su akademik Jovan Delić, pisac Muharem Bazdulj i književni kritičar Želidrag Nikčević.

„Mihailovića su prihvatili i podržali najznačajniji srpski pisci i kritičari. On je postao rodonačelnik ´proze novog stila´. Mihailović je i književnoistorijski orijentir, u pripovedanju se usmerio na tuđi govor, na živu reč koja stvara iluziju neposrednog usmenog kazivanja. Glasovi njegovih junaka su snažno obojeni dijalektima, slengom, uličnim žargonom...“

„Velika nagrada Ivo Andrić“ već petu godinu zaredom predstavlja jedno od najznačajnijih književnih priznanja, a njeni dosadašnji laureati su: Matija Bećković, Vladimir Kecmanović, Dušan Kovačević, Zahar Prilepin, Ju Hua, Bora Đorđević, Goran Petrović i Rajko Petrov Nogo.

Autor: N. Janković
Izvor: novosti.rs