Draganu Velikiću svečano je uručena književna nagrada „Kočićevo pero“ za roman „Islednik“.

Nagradu su u kafe-knjižari „Delfi SKC“ uručili predsednik i osnivač Zadužbine „Petar Kočić Banjaluka –Beograd“ Nikola Vukolić i glumica i književnica Eva Ras, koju je Vukolić nazvao „ambasadorkom“ tog priznanja koje se dodeljuje tačno 20 godina.

O laureatu su govorili urednik knjige Dejan Mihailović i članovi žirija Nikola Vukolić i Mladen Vesković, dok je treći, Miljenko Jergović, bio opravdano odsutan, a baš je on predložio Velikića i nagrada je dodeljena jednoglasno.

Vukolić je ustanovio nagradu koja se dodeljuje četiri puta godišnje, a na kraju svake godine jedan od četiri dobitnika nagrade „Kočićevo pero“ dobija nagradu „Kočićeva knjiga“.

Nagrada se dodeljuje književnicima koji nastavljaju „pričavinu i učevinu“ srpskog i bosanskohercegovačkog književnika Petra Kočića (1877–1916).

Obrazlažući odluku žirija Vukolić je istakao da je „u delu kriminalističkog naslova („Islednik“) Velikić objedinio dva literarna postupka: da život opisuje ali ga i tumači a sve to čini na jedan sasvim nov, neuobičajen, originalan način, strpljivošću pronicljivog inspektora koji svoja minuciozna zapažanja ispisuje sa subjektivnim belinama vlastitog ali i zajedničkog ljudskog pamćenja, jer ista stvarnost nije identična za sve ljude“.

Vukolić je takođe ocenio da će „Islednik“ sigurno naći čitaoce i u publici koja pretenduje na zanimljivost i koja čita u opštoj pandemoniji nečitanja, ali i među kultivisanim literarnim sladokuscima, kritičnim i zahtevnim, kojima će Velikićev tekst pružiti uzbuđenje istinskog umetničkog dela.

Mihailović se zahvalio što se kolekciji „Laguninih“ priznanja priključilo i „Kočićevo pero“, ali i Velikiću što se pre nekoliko godina opredelio da postane pisac ovog izdavača. Laguna je objavila pet ranije objavljenih romana („Dosije Domaševski“, „Ruski prozor“, „Danteov trg“, „Severni zid“, „Bonavia“). „Islednik“ je prvi Velikićev roman ekskluzivno objavljen u Laguni. Samo jedan mesec po objavljivanju „Islednik“ je stekao „Kočićevo pero“ kao jedno od najznačajnijih domaćih priznanja za prozna pripovedna dela.

Vesković je izrazio uverenje da će se ova knjiga dugo čitati i ocenio je kao intimni dokument i veoma lično štivo koje za razliku od nekih ranijih Velikićevih romana nije hermetičan već otvoren i prohodniji za širu čitalačku publiku.

Zahvalivši se na nagradi Velikić je ispričao da je, tek što je pošao u školu, u edicijii „Srpska književnost u sto knjiga“, na koju su njegovi roditelji bili pretplaćeni, pod rednim brojem 46 pronašao knjigu „Izabrane stranice“ Petra Kočića. Pošto je pročitao pripovetku priču „Jablan“, knjiga pod brojem 46 još dugo je bila jedina koju je čitao iz biblioteke „Srpska književnost u sto knjiga“.

„Svaki pisac priželjkuje da stvori prepoznatljiv literarni svet za koji ne važe pravila zemaljskih katastara, svet u kojem je upisano iskustvo čitave jedne egzistencije. To je ono čemu se u potaji pisac nada. Kočić je u tome uspeo. Više od toga nema“, poručio je Dragan Velikić.