Domovi 15 legendarnih pisaca
– Od Ernesta Hemingveja do Viktora Igoa
Domovi pisaca su njihova utočišta – i često inspiracija. Bilo da je u pitanju škotska farmerska kuća ili vila u Masačusetsu, ove kuće su odraz vremena u kojem je pisac živeo i daju uvid u njegov svet. Mnoge od kuća pretvorene su u muzeje, od Hemingvejevog tropskog skrovišta na Ki Vestu do sedamnaestovekovne kolibe u Engleskoj, pružajući tako posetiocima mogućnost da vide stolove omiljenih pisaca. Prošetajte po domovima poznatih pisaca i vidite gde su neka od najomiljenijih dela književnosti (i neki pisci) rođeni.
Idit Vorton
Photo: Gordon Mills/Alamy
Idit Vorton je 1897. objavila svoju prvu knjigu „The Decoration of Houses“ (Dekoracija kuća) koju je napisala sa Ogdenom Kodmanom Mlađim i u kojoj unutrašnji dizajn naziva „ogrankom arhitekture“. Ukrašavajući unutrašnjost i okolinu Maunta (podignutog 1902. godine) u Lenoksu, Masačusets, Vortonova je bila veoma ponosna na proporcije, harmoniju, jednostavnost i održivost svog imanja. Prva žena dobitnica Pulicerove nagrade za fikciju, bila je početkom XX veka uticajna figura i u dizajnu stambenih prostora.
Robert Grejvs
Photo: Getty Images
Britanski pisac Robert Grejvs bio je legendarni pesnik, romanopisac i kritičar. U poznom dobu, Grejvs se preselio u kuću na Majorci, malom ostrvu istočno od Španije, u Sredozemnom moru. Njegova najpoznatija knjiga „Ja, Klaudije“ (1934) je roman napisan u formi autobiografije rimskog imperatora Klaudija.
Viktor Igo
Photo: Getty Images
Francuskog pisca Viktora Igoa sredinom XIX veka su vlasti izgnale iz zemlje. Kratko je živeo u Briselu pre nego što se konačno 1855. godine preselio na Gernsi, malo ostrvo između Francuske i Engleske. Dok je živeo tamo, napisao je jedno od svojih najpoznatijih dela – „Jadnike“ (1862).
Vladimir Nabokov
Photo: Getty Images
Pre nego što je pobegao iz rodne Rusije, Vladimir Nabokov je živeo na divnom porodičnom imanju u blizini Siverskija na severozapadu zemlje, blizu Finske. Ovo imanje, poznato kao Roždestveno, jedno je od tri koje su bogati Nabokovi posedovali. Druga dva su uništena, preostalo je samo Roždestveno i pretvoreno je u muzej Vladimira Nabokova u njegovoj domovini.
Stiven King
Photo: Getty Images
Autor stotinak romana Stiven King je zacementirao svoje mesto u kanonu američke književnosti. On možda nije pomerio književnost ka novim pravcima kao Tven ili Hemingvej, ali je neosporan njegov uticaj kultnim klasicima poput „Isijavanja“ (1977), „Stvora“ (1986) i „Mizeri“ (1987). Na slici je autorova kuća u Bangoru, Mejn.
Herman Melvil
Photo: Getty Images
Herman Melvil se 1850. godine sa porodicom preselio u Arouhed, senf žutu kuću u Pitsfildu, Masačusets. Dok je živeo tamo, Melvil je napisao jedan od najpoznatijih romana svih vremena, „Mobi Dik“ (1851). Ova kuća je danas na listi Nacionalnog registra istorijskih mesta i proglašena je za Nacionalno istorijsko obeležje.
Džordž Orvel
Photo: Christopher Cormack/Corbis
Maja 1946. godine Džordž Orvel je sa sinom stigao u farmersku kuću Barnhil u Škotskoj kako bi već narušenog zdravlja mogao da zavši svoj poslednji i najuspešniji roman „1984“.
Virdžinija Vulf
Photo: Travelib Prime/Alamy
Virdžinija Vulf i njen suprug živeli su u Monk’s Hausu, mirnoj sedamnaestovekovnoj kolibi u istočnom Saseksu, Engleska, od 1919. godine do njene prevremene smrti 1941. Ovde je pisala „Gospođu Dalovej“ i „Ka svetioniku“ i držala svoje čuvene sastanke grupe Blumsberi, zabavljajući velikane poput T. S. Eliota, E. M. Forstera i Litona Strečija.
Čarls Dikens
Photo: Clive Collie/Alamy
Godinu dana posle venčanja, 1837. godine, Čarls Dikens se preselio u džordžijansku kuću u centralnom Londonu. Tu je napisao „Olivera Tvista“ koji ga je učinio poznatim. Kuća je 1925. godine pretvorena u Muzej Čarlsa Dikensa i u njemu se nalaze neki od najdragocenijih predmeta iz piščevog života.
Lav Tolstoj
Photo: Joeri De Rocker/Alamy
Jasna Poljana u Tuli, u Rusiji, bila je „nedostupno književno uporište“ i mesto gde je Lav Tolstoj rođen i gde je napisao „Rat i mir“, „Anu Karenjinu“ i gde je i sahranjen.
Skot Ficdžerald
Photo: John Eccles/Alamy
Kada su Saveznici i Nemci 1918. godine potpisali primirje, F. Skot Ficdžerald je završio vojnu obuku. Još nepoznati pisac se 1919. preselio u roditeljski dom Samit Teras u Sent Polu, Minesota. Mlad, ambiciozan i pun nervozne energije, Ficdžerald je tu napisao svoj prvi i najbolje prihvaćen roman „This Side of Paradise“ (Ova strana Raja).
Vilijam Fokner
Photo: Martin Norris Travel Photography/Alamy
Pošto je prodao niz priča, budući dobitnik Nobelove nagrade Vilijam Fokner je 1930. godine kupio kuću u Rouan Ouku u Oksfordu, Misisipi. Šest godina posle Foknerove smrti, 1962. godine, kuća je proglašena za Nacionalno istorijsko obeležje.
Mark Tven
Photo: RGB Ventures/SuperStock/Alamy
Od 1874. do 1891. Mark Tven je sa porodicom živeo u ovoj viktorijansko-gotskoj kući u Hartfordu, Konektikat. Gornji sprat je bio prostor za bilijar i Tvenova radna soba. Tamo je ovaj američki pisac napisao neka od svojih najpoznatijih dela uključujući „Avanture Toma Sojera“, „Princa i prosjaka“ i „Avanture Haklberija Fina“.
Ernest Hemingvej
Photo: Steve Bly/Alamy
Suočen sa posledicama očevog samoubistva i uspehom svog drugog romana „Zbogom oružje“, Ernest Hemingvej se sa porodicom preselio na Ki Vest 1931. Na imanju je 1851. godine, završena izgradnja kuće (sazidana od lokalnog peščara) u špansko-kolonijalnom stilu, u kojoj je pisac napisao svoje legendarne priče „Snegovi Kilimandžara“ i „Kratak srećan živt Frensis Makomber“. Kuća je 1968. stavljena na listu Nacionalnih istorijskih obeležja.
Ser Valter Skot
Photo: DeAgostini/Getty Images
Pisac, pesnik i dramaturg ser Valter Skot počeo je da gradi ekstravagantnu škotsku seosku kuću Abotsford početkom XIX veka. Veći deo kuće Skot je sam dizajnirao radeći sa prijateljem, arhitektom Vilijamom Atkinsonom. Enterijer je uradio Dejvid Ramsi Hej.
Izvor: architecturaldiges.com
Autor: Nik Mafi
