Dobrota, mašta, hrabrost, zajedništvo i, naravno, knjige menjaju svet – održan Dečji dan u „Oktobru – mesecu knjige“

Druženje sa piscima za decu tokom Dečjeg dana održanog u okviru „Oktobra – meseca knjige“ bilo je divna potvrda da je knjiga pobedila mobilne telefone, tablete, televiziju i sve druge sadržaje koji prete da je skinu sa trona. Knjižara Delfi SKC bila je do poslednjeg mesta ispunjena dečjim osmesima, radoznalošću i sremnošću za upijanjem novih priča. A te večeri ih je bilo napretek jer su sa nama bili neki od najznačajnijih stvaralaca književnosti za decu.

Sa nama je bio kultni dečji pisac Ljubivoje Ršumović, uz kojeg su odrasle i odrastaju generacije. Pričao nam je o svojoj novoj knjizi „Tajna ledene pećine“, bajci o ljubavi, hrabrosti i potrazi za tajnom, u kojoj reči same biraju svoj put.

„Mislim da se u samom početku civilizacije, ako osvešćivanje naroda i ne samo naroda možemo nazvati tako, nalazi bajka. Ljudi, čak i gledajući svojim očima, nisu umeli da objasne neke pojave, pa su izmišljali šta bi to sve moglo da bude i onda su davali mitska obrazloženja. Tako su nikle bajke. Onda se učinilo da je prvim bajkama lepo zabavljati decu i to je ostalo do dana današnjeg da mi odrasli, u stvari, želeći da upotpunimo znanje najmlađima, pričamo, vrlo autoritativno, bajke“, rekao je Ljubivoje Ršumović, koji nam je nakon predstavljanja radoznale glavne junakinje „Tajne ledene pećine“ otkrio da li je, posle toliko napisanih knjiga za decu, otkrio šta je to što je najmlađim čitaocima najvažnije. „U vreme kada se biološki razvijaju, ne samo fizički nego i mentalno, deci je najvažnije da u okruženju imaju ljude koji ne štede osmeh, koji imaju lepotu u komunikaciji. Deci je potreban mir, bez mnogo uzbuđenja.“

Nakon Ljubivoja Ršumovića, decu i roditelje sa scene je pozdravio i Uroš Petrović, jedan od naših najplodonosnijih pisaca, upravo ovenčan priznanjem „Zlatna bulka“ za celokupan doprinos književnosti za decu. Uroš je predstavio hit knjigu „Uvežbajte mozak da grmi!“, sa 150 originalnih autorskih mozgalica koje ne proveravaju ono što znamo, već način na koji razmišljamo, ali i novu knjigu „Bajke: Petih sedam“.

„’Uvežbajte mozak da grmi’ je moja prva knjiga za odrasle posle 32 knjige za decu. Nastala je tako što sam na svom profilu na Instagramu objavljivao slikovne zagonetke koje vežbaju mozak. Neplanirano se dogodilo da mi je broj pratilaca porastao do skoro 100.000 i onda kad objavim neku zagonetku dobijem po tri-četiri hiljade odgovora, a ja na svaku poruku odgovorim, jer sam tako vaspitan, pa se

ispostavilo da ne mogu više da stignem da odgovorim na sve i onda sam izdao ovu knjigu, koja vežba mozak na jedan poseban način. Tu su i Bajke: Petih sedam – pričice koje su kao za decu, ali između redova ima svašta i za odrasle“, rekao je Uroš, koji je, kao i uvek, spremio za publiku i nove zagonetke za rešavanje.

Voljena autorka Jasminka Petrović predstavila nam je knjigu „Zvezdana šuma“, koja govori o prijateljstvu, tišini i unutrašnjem sjaju koji svako od nas nosi u sebi. Ispričala nam je kako nas to veverica Daca i drvo Radoslav, glavni junaci „Zvezdane šume“, vode kroz priču o samopouzdanju, koje posebno u mladim godinama ume da bude veoma krhko.

„Samopouzdanje ide upravo sa čitanjem. Mi pisci koji gostujemo po školama primećujemo da deca koja čitaju hodaju ispravljena, gledaju napred, smeju da kažu ono što misle, iako je drugačije. Oni koji dobro čitaju, umeju lakše i brže da reše i zadatak iz matematike, da nauče i lekciju iz istorije i geografije, tako da bih rekla da je čitanje zaista osnova škole, obrazovanja. Mi dečji pisci trudimo se da pišemo priče koje će deci biti zanimljive, a ’Zvezdana šuma’ je još jedna bajka. Bajke su nam mnogo važne, jer učimo da postoje i dobri i loši, i da je kraj uvek srećan. Mnogo je važno da učimo decu da je kraj srećan, to je važno za samopouzdanje. Važno je da verujemo da smo dobri, da možemo da verujemo u sebe, u mlade. Veverica i drvo su prijatelji koji su se posvađali. Mnogo su različiti. Veverica je brbljiva, vesela, šaljiva, svuda stigne, ima jedan pogled na svet. Drvo je tiho, zatvoreno. U jednom trenutku su se rastavili, pa su se uz pomoć drugih životinja i zvezda pomirili, ali videćete kako.“

Sa Anom Grigorjev smo razgovarali o serijalu slikovnica za mališane „Srećne porodice“, koje decu uče lepim manirima, s pozitivnim primerima iz porodične svakodnevice.

„Ove priče su nastale pre više od 15 godina. Ja sam napisala sinopsis i imala sam neku predstavu kako će sve to da izgleda u knjizi, zamislila sam porodice životinja, a onda je prema mojoj zamisli neko drugi napisao tekst. Kada je došlo na red reizdanje, izdavač je predložio da knjige kompletno budu moje autorsko delo i ispostavilo se da je to jedino bilo ispravno. Ovde su opisane neke svakodnevne teme, nešto što smo manje-više svi prošli. Nisam htela da pišem o velikim događajima, iako to i jesu veliki događaji, ali one koje mi smatramo malim, kao što je, na primer, dolazak bebe u porodicu, polazak u školu, prvo letovanje. Nešto što je za decu intenzivno i impresivno. Nisam želela da držim predavanja, već da istaknem sitne, a za porodice značajne događaje“, ispričala nam je Ana Grigorjev, otkrivši da su njene omiljene porodice iz „Srećnih porodica“ Surlići (koji slave rođendan i inspirisani su Indijom) i Leopardići (umetnička porodica, u kojoj je otac pisac, a majka slikarka).

Predstavili smo i novu knjigu Aleksandre Filipović „Orion Zvezdić i Izvor Snova“ i tako zajedno upoznali još jednog autorkinog zanimljivog junaka – Oriona Zvezdića, koji je pola zmaj, pola jednorog, pa se zbog toga oseća kao da ne pripada nigde. U svemu je nalik zmajevima, osim što ima mali rog i ne može da leti, a sve o čemu Orion Zvezdić sanja je da može da leti.

„Orion Zvezdić kaže – otkud snovi znaju šta je nemoguće, kada mu u školi svi kažu da je nemoguće da poleti. Moto knjige glasi: mnoge su velike stvari u očima drugih jednom izgledale kao naivno sanjarenje, sve dok nisu prerasle u nezaustavljivu bujicu snova koja ima moć da dosegne zvezde. Samo verujte u sebe i budite uporni, istrajni i hrabri i sve je moguće. Ova knjiga je namenjena onima koji veruju da dobrota, mašta, hrabrost i zajedništvo imaju snagu da menjaju svet. U redu je biti drugačiji i juriti svoje snove.“

Pisac Jovica Tišma pričao nam je o knjizi „Kao bajagi: Priče za malu decu“ i otkrio zašto je kao bajagi važan deo našeg odrastanja.

„Pisci za decu izmišljaju zato što su sačuvali svoje kao bajagi, koje svako od nas dobija rođenjem i sa odrastanjem – ili će biti dovoljno pametan da ga prištedi i da ga stalno uvežbava i neguje da mu izrasta, ili će biti previše naivan pa da kaže da je bez veze imati kao bajagi u sebi. A upravo to kao bajagi i pomaže nama koji pišemo za decu da napišemo te knjige, pomaže deci da odrastu u neke fine dobre ljude, pomaže roditeljima da razumeju svoju decu. I upravo su te priče takve jer se dešavaju između mene i moje najbolje drugarice Milene. Milena je, na primer, jednom došla i rekla da je izgubila palac, a u stvari ga je posisala. Umemo da se igramo da kao bajagi pijemo kafu, sa grisinama imitiramo kako odrasli puše i oboje znamo da je to kao bajagi, jer je to naša igra koja nas priprema na neki trenutak odrastanja. Štošta se u našem životu dešava stvarno, a to stvarno nije uvek lepo, ali kad imate kao bajagi da vam zameni tu stvarnost u nekom trenutku, onda vidite da ni to stvarno nije toliko strašno kao što vam se čini. Ko želi da mu bude lepo odrastanje, neka potraži kao bajagi u sebi, kada ga otkrije, sigurno će se radovati jer će zajedno sa njim isplivati neke lepe uspomene i sa njim će otkriti neki sasvim drugačiji svet“, istakao je Jovica Tišma.

Na samom kraju pričali smo o slobodi, zahvaljujući piscu Radetu Tanasijeviću i ilustratoru Luki Tilingeru, koji su nam predstavili knjigu „Oblak nad Saharom“, britku alegorijsku priču, koju prate duhovite ilustracije.

„Luka je u pustinji Sahari nacrtao velikog čarobnjaka El Meguina, koji na dugačkoj uzici vodi po nebu jedan veliki oblak. Oblak veruje da samo slobodan može da plovi okolo i da pušta kišu. S druge strane kucov Žuća, koji čuva bostan negde u Sremu, veruje da samo vezan može da ispunjava svoju dužnost, jer se obavezao, svezao se da može da čuva bostan. I kako razumeti ovo nego kao staro pitanje o odgovornosti slobode. Dečji raj bi bila sloboda bez odgovornosti, što je nemoguće. Knjige su te koje nas vode u svet slobode, da možemo da biramo ishod, bez obzira na to šta piše u knjizi“, rekao je Rade Tanasijević, na šta se Luka Tilinger nadovezao: „Postoji igra da, kad posmatrate oblake, gledate na šta vam liče. Oblak može da liči na svašta i onda ih je zanimljivo crtati. Ja kad crtam nešto, pokušam da mu dam oblik, a vi kad čitate to na neki svoj način doživite. To je ta vrsta slobode, da čovek nešto stvori“, objasnio je Luka Tilinger, istakavši i to da je ilustrovanje knjiga težak posao, pa se čovek često oseća kao oblačić na konopcu. „Jer što pisac napiše, mi posle treba da ilustrujemo i onda je sloboda tu vrlo mala. Ja volim da crtam životinje. Kamile je veoma zabavno crtati jer su krupne, imaju svoj karakter, spore su i hoće da poziraju, vole da ih čovek nacrta. Ali u knjigama ih ima jako malo, pa sam rekao Radetu da mi napiše knjigu u kojoj će biti mnogo kamila. U ovoj knjizi zato ima mnogo jednogrbih kamila, jer su to kamile koje žive u Africi. Da, ima i oblak.“

1/22

Nakon razgovora o knjigama, mladi čitaoci su nastavili druženje sa omiljenim piscima, uzimali su potpise u knjige, fotografisali se i dobijali odgovore na sva druga pitanja koja su ih zanimala u vezi sa stvaranjem svetova iz mašte.