Ivana Dimić, ovogodišnja dobitnica prestižne Ninove nagrade, 14. marta u Narodnoj biblioteci u Beloj Crkvi predstavila je svoj roman „Arzamas“ u izdanju izdavačke kuće Laguna.
Ivana Dimić je diplomirani dramaturg, autorka je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Prevodi sa engleskog i francuskog jezika. Bila je pomoćnica ministra za kulturu, direktorka drame Narodnog pozorišta i direktorka Ateljea 212. Član je Srpskog književnog društva od 2001 godine i ima status istaknutog umetnika. Objavljene su joj knjige priča: „Crna zelen“, „Mahorka mastilo u muž“, „Uzimanje vremena“, „Ima li koga“, „Popis imovine“. Izvedene su joj drame: „Pred ogledalom“, „Pepeljuga“, „Beli ugao“, „Golje“, „Zmajevi pangalozi“. Dobitnica je Nagrade Tiba festivala za najbolji dramski tekst za „Zmajeve pangaloze“ 2010. godine, Zlatni Beočug za trajni doprinos kulturi 2011. godine i ove godine je postala laureat Ninove nagrade za najbolji roman.
Ivana Dimić je rekla da Ninova nagrada predstavlja dobru priliku da se govori o književnosti, da je bila iznenađena što je dobila ovu nagradu, jer joj je ovo prvi roman. „Arzamas“ govori o ljubavi i smrti. Strukturu romana čine dramski i prozni fragmenti koji se sukcesivno smenjuju. Takav način pisanja predstavlja refleks duha vremena u kome živimo. Brzo se smenjuju i kratko traju pasaži raspoloženja i događaja. Da sve ne bi bilo suviše teskobno i strašno korišćeni su fragmenti i komični detalji. „Od toga kako gledamo na smrt zavisi čitav naš život. Ako savladate smrt mišljenjem ili pisanjem, možete da živite jedan srećan život. U suprotnom ćete živeti u strahu. To je moje iskustvo,“ rekla je prisutnima Ivana Dimić. „Cilj mi je bio da dokažem da je ljubav jača od smrti.“
U prepunoj čitaonici Narodne biblioteke, promociji knjige, pored Belocrkvana, prisustvovali su i Srbi iz grada Moldave u Rumuniji. Ovo im je bila jedinstvena prilika da razgovaraju sa književnicom i upoznaju se sa njenim stvaralaštvom. Ivana Dimić je na samom kraju čitaocima potpisivala svoju knjigu.
Ivana Dimić
Ivana Dimić (Beograd, 1957), diplomirani dramaturg, autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212.
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
