Dnevna rutina Elizabet Gilbert

Po sopstvenom priznanju, kod Elizabet Gilbert nema ničeg posebnog u njenoj spisateljskoj rutini. Ne postoji romantična ideja o inspirisanoj umetnici, magičnom talismanu ili neobičnom ritualu na koji treba da se osloni kako bi svakog dana pisala. Umesto toga, američka autorka, koju su memoari iz 2006. godine, „Jedi, moli, voli“, pretvorili u bestseler autorku, opisuje svoju dnevnu rutinu kao izrazito posvećenu radu.

„Posao ne doživljavam onako kako su ga doživljavali nemački romantičari“, priznala je za The Daily Beast. „Znate li da ne zapadam u trans? Ne bih mogla da pišem u 3 sata ujutru, niti da pišem perom. Imam radno vreme poput poljoprivrednika, a takav mi je i pristup planiranju i marljivosti.“

Život Gilbertove je podeljen na dva različita perioda – vreme pisanja i vreme kada ne piše. Ona svom poslu pristupa kao sezonskom događaju, i aktivno piše knjigu jednom u nekoliko godina, a vreme između pisanja provodi u planiranju i istraživanju za sledeću, kao i u promovisanju svojih prethodnih knjiga.

Nakon što nekoliko godina provede istražujući i pripremajući se za svoju narednu knjigu, Gilbertova čisti svoju kuću i obaveštava bliske ljude da ne očekuju da će se uskoro čuti. Gilbertova je izjavila za Copyblogger, da nakon toga „uklanjam stvari iz rasporeda sve dok ne oslobodim jedan pozamašan period. Poklonim se. Zatražim milost odozgo. Držim se toga da ću sarađivati sa knjigom, a ne ratovati protiv nje. Nadam se najboljem. Skuvam šolju čaja. Počnem.“

„Postala sam pisac onako kako drugi ljudi postaju monasi ili monahinje. Zavetovala sam se da ću pisati, još dok sam bila veoma mlada. Postala sam Nevesta Pisanja. Bila sam najodanija sluškinja pisanju. Izgradila sam ceo svoj život oko pisanja. Nisam znala kako drugačije to da uradim. Nisam poznavala nikoga ko je postao pisac. Nisam znala, kako to obično kažu, prave ljude. Nisam ništa znala. Samo sam počela.“

– „Razmišljanja o pisanju“, Elizabet Gilbert 

Onim danima kada piše Gilbertova se budi između pola 5 i 5 ujutru. „Moje omiljeno vreme za pisanje je između 5 i 10 ujutru, jer na taj način imate potpunu tišinu pre nego što svi počnu da vas jure“, kaže ona.

„Do 10 već zvoni telefon, stižu mejlovi, morate da vodite računa o različitim stvarima. Zato volim te spokojne jutarnje sate. Ako stvarno želim da se potrudim, kada sam pri samom kraju projekta, onda pišem i nakon podneva, ali to je stvarno retko.“

Kada je reč o njenom načinu pisanja, Gilbertova pokušava da ga održi jednostavnim, oslanjajući se na indeksne kartice i Majkrosoft Vord. „Koristim metod koji sam naučila kada sam imala 14 godina, na časovima Zapadne civilizacije – da sortiram ideje na indeksnim karticama, u kutijama za cipele“, rekla je autorka, opisujući svoj sistem istraživanja. „Moja najnovija knjiga ima pet kutija za cipele punih organizovanih indeksnih kartica. Bez njih mislim da ne bih znala kako da napišem knjigu.“

Ona takođe žvaće gomilu žvakaćih guma, trošeći otprilike jedno pakovanje po danu pisanja. Iako priznaje da to može biti „odvratno, i još jedan od razloga zašto mora da budem sama“, Gilbertova takođe veruje da čin žvakanja žvakaće gume aktivira njen mozak – „proizvodi neku vrstu kosmičke, seizmičke aktivnosti“.

Gilbertova uglavnom završava pisanje pre ručka, zaustavljajući se usred rečenice, poput Hemingveja. „Svakog dana kada završim sa pisanjem, stanem usred rečenice da bih sebi dala podsticaj za dalje. Čula sam da je Hemingvej to radio. Kada sledećeg dana sednete da pišete, odmah možete nešto da proizvedete, bez onog strašnog vakuuma. To vam daje osećaj poleta.“

Nakon što završi sa dnevnom dozom pisanja, Gilbertova je slobodna da se pozabavi i drugim delovima svog života. Kako je opisala za The Cut: „Jutra su posvećena stvarima koje želim da radim, a ostatak dana je za stvari koje moram da uradim i stvari na koje moram da reagujem. Ovo uključuje: vreme za meditaciju, kontakte sa bliskim prijateljima i proveravanje društvenih mreža.

Gilbertova obično završava svoj dan i odlazi u krevet oko 21 sat, kako je to rekla u intervjuu iz 2013. godine, međutim, 2019. godine je izjavila za The Cut da i ranije ide u krevet – između 19 i 20 sati.

„Ništa što je stvarno nije na kocki. Zato idite i napravite nešto lepo. Ili nešto nezgrapno, ili nešto malo, ili nešto veliko, ili nešto ružno, ili eksperimentalno i divlje. Nije bitno. Uživajte u stvaranju. Prepustite se. To je samo umetnost. Ovakav način razmišljanja mi donosi veliki mir. Sklanja me samoj sebi s puta“, rekla je Elizabet Gilbert za Copyblogger.

Izvor: balancethegrind.co

Prevod: Kristijan Vekonj

Foto: Shea Hembrey