Đorđe Bajić: Pred mojim inspektorom Limanom je još mnogo izazova

Brzometno „uletevši“ među najprodavanije naslove izdavačke kuće Laguna u knjižarama širom zemlje, novi roman sve čitanijeg pisca Đorđa Bajića „Umri, ljubavi!“ potvrdio je da domaća publika voli žanr, uživa u dugopotcenjivanim krimićima i željno iščekuje nove slučajeve, ali i privatne dogodovštine iz života Nikole Limana.

Foto: Ema Bednraž

Ovo je već treća misterija koju raspliće harizmatični junak, inspektor beogradske policije, odnosno treći roman iz sve respektabilnijeg Bajićevog serijala o Limanu, rođenom „za potrebe“ romana „Jedno đubre manje“, a „reprizno angažovanom“ zarad misterije oko koje je ispisan roman „Smrt u ružičastom“ (dostupan i čitaocima sa engleskog govornog područja, zahvaljujući prevodu Eli Gilić i izdavaču YU biblioteka).

„Umri, ljubavi!“ peti je roman ovog autora, koji je po obrazovanju magistar teorije umetnosti i medija, a po profesiji profesor srpskog jezika i književnosti u jednoj srednjoj muzičkoj školi, vrlo angažovan i kao filmski kritičar i publicista. Posle nepretencioznog a neodoljivog palp prvenca „Ostrvo prokletih“, usledili su krimići „Žuta kabanica“ i „Jedno đubre manje“, te pre dve godine i „Smrt u ružičastom“ – koji je označio prelazak Bajića u Lagunu i početak sjajne saradnje sa urednicom Dubravkom Dragović Šehović.

Na pitanje koje i kakve poruke teži da provuče kroz svoje romane, koji na prvi pogled šljašte od bezmalo „pinkovske“ estetike i vrve likovima koji u takvom ružičastom univerzumu obitavaju, Bajić ističe da je tu pre svega reč o ljudskoj potrebi da se u društvu predstave kao uspešni i srećni, dok neretko nisu ni jedno ni drugo:

„Spolja pozlata, a ispod rđa – to me privlači i želim da po svaku cenu demistifikujem u svojim romanima. To je bio jedan od fokusa ’Smrti u ružičastom’, a važan je motiv i u ’Umri, ljubavi!’. Ljudi svesno zatvaraju oči i ne žele da vide ono što im je ispred nosa, a kako bi nastavili da žive u nekim svom izmaštanom svetu satkanom od iluzija i samoobmana. Poigravao sam se sa ovim i u novom romanom, jer je važno na to ukazati i podstaknuti ljude da se trgnu, da koliko-toliko objektivno sagledaju svet oko sebe. Ružičaste naočare na duže staze nikome nisu donele ništa dobro. Treba se suočiti, pa ma koliko to bolno bilo.“

Liman se svom tvorcu, priznaje Bajić, tokom ovih godina uvukao pod kožu, zavoleo ga je kao da mu je najrođeniji, a zavoleli su ga i čitaoci koji ga ponekad doživljavaju kao čoveka od krvi i mesa:

„Inicijalno sam zamislio da on bude važan – ali ipak epizodni – lik u samo jednom mom romanu, da bih s vremenom shvatio da ga moram načiniti glavnim junakom čitavog jednog serijala – potencijal koji ovaj lik ima je veliki, i ja sam ga u romanima ’Smrt u ružičastom’ i ’Umri, ljubavi!’ samo načeo. Od trenutka kada sam odlučio da se upustim u rad na serijalu, znao sam da Limana neću ’zakucati’, da će se iz romana u roman menjati, da će učiti na svojim greškama. U novom romanu sam ga stavio pred krupan izazov, jer sam pomešao poslovno i privatno.“

Romani Đorđa Bajića su, u sve većoj meri, „beogradski“, zaista u punoj meri smešteni „u sada i ovde“, a u poslednjem dobijamo ludu vožnju prepunu krivaca, žrtava, psihopata i sa previše svega. Inspektor Liman je ipak i ovoga puta osvojio sasvim dovoljno prostora za svoje, vrlo intrigantne, intimne priče i emocije. Kani li pisac da svog junaka provede kroz neke svedenije, kamernije epizode i, uopšte, koliko je promišljeno vodio lik i karijeru Limana, od trenutka kada se pojavio?

„’Smrt u ružičastom’, ’Umri, ljubavi!’ i prerađeno reizdanje romana ’Jedno đubre manje’, na kome trenutno radim, zaokružiće moju prvu trilogiju o Nikoli Limanu“, objašnjava pisac. „To su sve razmahane priče sa puno likova, čendlerovske u svojoj biti, obasjane lažnim sjajem velegrada i neka vrsta žanrovske vivisekcije društva u kome živimo. Nakon toga plan je da nastavim da pišem o Limanu, s tim da bih ga ’smestio’ u priče koje su narativno svedenije, mračnije, usredređenije na psihologiju likova. U ovom trenutku se fokusiram na tu prvu trilogiju i neću se smiriti dok je ne zaokružim onako kako sam je zamislio – a nadomak sam toga.“

Film je druga velika ljubav Đorđa Bajića, sedmoj se umetnosti pasionirano posvećuje i kao gledalac i kao filmski kritičar.

„Književnost i film tako lepo idu podruku, a među vrhunskim filmskim adaptacijama sjajnih romana, od kriminalističkih bih izdvojio ’Kad jaganjci utihnu’ i ’Poverljivo iz L. A.’“, kaže Đorđe o preplitanju te dve svoje pasije. „Tokom godina bilo je nekoliko pokušaja adaptacije mojih romana, ali sve se samo na tome završilo.“

Autor: Marina Mirković
Izvor: Novosti