Britani Čeri će uskoro postati vaša omiljena autorka. Njen stil je tečan a zaplet čvrst. Ona može da napravi zanimljivu priču o skrhanom tmurnom čoveku i snažnoj ali tužnoj ženi. Ova knjiga mi je držala pažnju od prve do poslednje stranice. Obuzela me je. Uvukla me je u svoje likove, njihovu patnju i isceljenje.

Kako da se držite dalje od nekoga ko poznaje vaš bol i pati na načine nepoznate drugim ljudima? Ne možete. Čak i kada vam svi koje znate uporno pričaju da ga se klonite, da je on okrutan, mračan čovek.

Tristan je taj čovek. Slomljen je. Slomljen onoliko koliko to neko može biti, osećate njegov bol i bes. On ne priča niti stupa u kontakt sa bilo kim, osim ako je to neophodno a i tada s mukom.

Elizabet se vratila u grad da se suoči sa nedavnom prošlošću i u tome joj pomaže najbolji prijatelj i momak koji se uvek interesovao za nju (a da ona toga nije svesna). Ona je draga i brižljiva osoba, ali zna da se zauzme za sebe. Njeni osnovni prioriteti su kćer i započinjanje novog života. Ona je prijatelj na koga se možete osloniti i popiti čašu vina s njom.

Njen novi sused je, pogađate, Tristan. Ona prepoznaje bol u njemu jer istu takvu nosi u sebi. Elizabet pokušava da nađe opravdanje za njega i stalno ga brani pred drugima. Oboje se trude da preguraju svaki pojedinačni dan i da bi to uspeli uskoro se počinju oslanjati jedno na drugo. Njihov način isceljenja možda ne deluje mudro, ali u tom trenutku to je ono što im je potrebno.

Njihov bol osetite kao da ste sa njima. Vidite privlačnost koja se rađa između to dvoje ljudi i iskreno navijate za njihovo isceljenje i vezu. Idete u korak sa njima i želite da pojurite ka kraju knjige da biste videli kako će se priča završiti. Naravno, javiće se izvesne prepreke, neke koje ste predvideli kao i neke neočekivane.

Neka ova knjiga diše sa vama.

Izvor: bookpage.com
Prevod: Vladimir Martinović