Devojčice čitaju više od dečaka u gotovo svim razvijenim zemljama
Žene su vekovima bile marginalizovane, između ostalog i kada je reč o obrazovanju. Međutim, danas se u borbi protiv diskriminacije toliko napredovalo da smo dostigli tačku u kojoj je nejednakost na drugoj strani. Prema izveštaju Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju žene su uspele da zauzmu vodeća mesta u mnogim instutucijama i danas su mnogo prisutnije u nekim univerzitetskim centrima od muškaraca.
Kako to izgleda ako se prenese na čitalačke navike? Jedna od najambicioznijih studija o čitalačkim navikama dece sprovedena je u Velikoj Britaniji pod vođstvom Kita Topinga, sociologa i profesora na Univerzitetu u Dandiju, u Škotskoj. Prema ovoj studiji zaključuje se da dečaci posvećuju mnogo manje vremena čitanju u odnosu na devojčice, da su „skloni izostavljanju pasusa ili čitavih delova knjige i da često biraju knjige koje nisu primerene njihovom uzrastu i čitalačkom nivou“. U jednom članku objavljenom u časopisu The Atlantic, Toping je naveo da su devojčice mnogo pažljivije od dečaka kada nešto rade, što se odnosi i na čitanje. Postoje i druge studije – iz raznih zemalja – koje potvrđuju da devojčice mnogo više od dečaka čitaju iz zadovoljstva.
Dakle, ova tendencija se ne odnosi samo na Veliku Britaniju, već je prepoznajemo u većini razvijenih zemalja sveta. Tako je 2009. godine sprovedeno globalno istraživanje kako bi se analizirao akademski učinak kod petnaestogodišnjaka. Od 65 zemalja uključenih u istraživanje, u 64 je utvrđeno da devojčice čitaju više od dečaka. Istraživanje je sprovedeno u razvijenim zemljama jer se podrazumeva da u tim zemljama žene i muškarci imaju iste obrazovne mogućnosti. Nakon obrade dobijenih podataka, utvrđeno je da je samo polovina dečaka navela da čita iz zadovoljstva, dok je kod devojčica taj broj bio znatno veći, čak tri četvrtine devojčica navele su da čitaju iz zadovoljstva.
Da li to znači da su žene na neki način biološki predisponirane da budu bolji čitaoci od muškaraca? Da li se muški i ženski mozak razlikuju u biološkom smislu? Sigurno ne. Neurologija je dokazala da mozak nije jedan od organa koji podleže polnim razlikama, a ove razlike nisu posledica genetike, već zavise od procesa socijalizacije. Postoji mnogo psiholoških i socioloških razloga koji mogu da objasne razlike u čitalačkim navikama. Da li je moguće da su dečaci podložniji uticaju i pritiscima sredine u odnosu na svoje vršnjakinje, i da stoga nisu zainteresovani za učestvovanje u onim aktivnostima koje većina ne doživljava kao privlačne? Dejvid Rajli sa univerziteta Grifit, u Australiji, koautor jednog skorašnjeg istraživanja o razlikama u čitalačkim navikama među polovima u Sjedinjenim Državama, ističe važnost psiholoških faktora, zasnovanih prvenstveno na potrebi devojčica da razvijaju samosvest i društvene veštine, i to u mnogo ranijem uzrastu u odnosu na dečake. Osim toga, dodaje, sve zavisi i od toga šta se detetu ponudi da čita. „Ako detetu ponudite pravu knjigu, koja je u skladu sa njegovim interesovanjima, videćete kako se menjaju njegove čitalačke navike“, tvrdi Rajli.
Ako devojčice čitaju više od dečaka, one to čine iz zadovoljstva, a ne iz neke vrste obaveze. U tom smislu, obrazovne institucije bi trebalo da ulože dodatni napor da svoje biblioteke popune štivom koje će učenicima zaista biti privlačno, nezavisno od toga kom književnom rodu to štivo pripada. I konačno, kako je zaključeno i u izveštaju Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju, čitanje iz zadovoljstva, bez drugih pretenzija, uvek ostavlja efekat na akademski učinak.
Autor: Alehandro Gamero
Izvor: lapiedradesisifo.com
Prevod: Maja Horvat
