Detaljan prikaz knjige „Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj“

U poslednje vreme se sve češće susrećemo sa pojmom „unutrašnje dete“. Za to bi, između ostalog, trebalo da zahvalimo i bestseleru „Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj“ autorke Štefani Štal. Ali o čemu se zapravo radi kada govorimo o unutrašnjem detetu i na koji način bi trebalo da mu priđemo?

Na prvim stranicama svoje knjige, Štefani Štal definiše ovaj pojam kao „zbir onoga što nas je u detinjstvu obeležilo – dobrog i lošeg, što smo iskusili od svojih roditelja i drugih važnih osoba od kojih smo zavisili. Većine tih iskustava se na svesnom nivou i ne sećamo, ali ona su neizbrisivo zapisana u podsvesti.“

„Zbog toga možemo reći“, dodaje ona, „da je unutrašnje dete suštinski deo naše podsvesti. To su strahovi, brige i nevolje koje smo doživljavali od malih nogu. A u isto vreme to je i sve pozitivno što iz detinjstva nosimo.“ Zato autorka uvodi podelu unutrašnjeg deteta na „dete senke“ i „sunčano dete“. Dete senke u sebi objedinjuje negativna osećanja poput odbačenosti, sumnje i gneva. Naspram njega stoji sunčano dete kao skup pozitivnih iskustava i vrednosti kao što su ljubav, radost, samopouzdanje i poverenje.

Svako od nas u sebi nosi unutrašnje dete

„Nije bitno da li ste imali dobro ili loše detinjstvo“, objašnjava psiholog Selina Fogt. „Ove dve komponente nalaze se u svakom od nas. Samo ako znamo nečiju životnu priču, možemo zaključiti da li je na nju u većoj meri uticalo sunčano ili dete senke.“ To znači da svačije unutrašnje dete izgleda drugačije. „Koristeći se pojmom 'unutrašnje dete' mi svojim ranim iskustvima jednostavno dajemo ime, koje ih čini opipljivijim i razumljivijim“, ističe ona.

Kakve veze ima unutrašnje dete sa odraslom osobom?

Možda ste se tokom života nalazili u situacijama u kojima je, kada bolje razmislite, vaša reakcija bila preterana. Ono što ste u tom trenutku osetili, izazvalo je reakciju neprimerenu situaciji. Uzmimo za primer slučaj kada zamolite partnera da vam iz prodavnice donese omiljeni slatkiš, a on to slučajno zaboravi. Ova situacija vas nesvesno podseća na slično iskustvo iz detinjstva i to je sasvim dovoljno da se aktivira dete senke.

Ako vaše želje u detinjstvu nisu shvatane ozbiljno, a partner u sadašnjosti zaboravi da kupi slatkiš koji ste tražili, to ne izaziva bes odrasle osobe već unutrašnjeg deteta u vama. Kada čovek postane svestan postojanja ovih veza, morao bi da razume „da njegovo dete senke u sebi nosi trajnu ranu, koja ga zaboli uvek kada to dete pomisli da se njegove želje ne poštuju dovoljno“, piše Štefani Štal u svojoj knjizi.

Da li se u detinjstvu mogu tražiti razlozi svih psihičkih problema?

Podnaslov knjige glasi „Ključ za rešavanje (skoro) svih problema“. Selina Fogt se u načelu slaže sa njim. „Ne svi, ali znatan broj psihičkih problema ima svoje korene u detinjstvu“, naglašava ona. „Lepota 'rada na unutrašnjem detetu' sastoji se u tome što se možete pozabaviti izvorom svog problema, ne provodeći pritom previše vremena u prošlosti. Dovoljno je osvrnuti se na prošle dagađaje kako biste promenili sadašnjost i samim tim uticali na budućnost.“ Ovaj pristup omogućava onima koji traže pomoć da se ne zadržavaju dugo u ulozi žrtve, a da pritom pronađu rešenje.

Pojedini pacijenti u početku teško prihvataju upotrebu pojma „unutrašnje dete“. „Neki muškarci smatraju da on ukazuje na slabost. U tim situacijama prelazimo na upotrebu termina 'unutrašnji tim'“, objašnjava ona. Dešavalo se, takođe, da neki od pacijenata pomisle da je „unutrašnje dete“ naziv za jednu od nekoliko ličnosti. „Ali kada im objasnite da je reč o oznaci za određenu grupu utisaka ili za jedan deo naše psihe, većina njih ga prihvata.“

Šta možemo učiniti za dete u sebi?

Pored unutrašnjeg deteta u ljudskoj psihi prepoznajemo i instancu koja se zove „odaslo Ja“. Ona se odnosi na racionalno razmišljanje odrasle osobe. Štefani Štal o tome kaže: „U modu odraslog ja možemo da preuzmemo odgovornost, da planiramo, da delujemo uz predviđanje budućih okolnosti, da prepoznajemo i razumemo kontekste i da odmeravamo rizike, ali i da regulišemo ponašanje unutrašnjeg deteta. Odraslo ja deluje svesno i namerno.“

U ovom potpuno svesnom modu možemo se posvetiti brizi o unutrašnjem detetu. „Radi se o tome da sada, kao odrasla osoba, možemo unutrašnjem detetu da pružimo ono što mu je bilo potrebno, a što u prošlosti nije dobijalo – pohvale, ljubav, pažnju“, objašnjava Selina Fogt. Kao odrasli, imamo priliku da nadoknadimo većinu stvari koje u detinjstvu nismo mogli da imamo, ili nam jednostavno nisu bile dozvoljene.

Postoje li vežbe koje pospešuju rad na unutrašnjem detetu?

Štefani Štal u knjizi „Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj“ navodi različite vežbe koje mogu biti od pomoći. Evo nekoliko primera:

Napisati pismo. Jedan od saveta koji vam mogu pomoći u ovom procesu je da svom detetu senke napišete pismo „kakvo bi mama ili tata napisali voljenom detetu, kome žele da pruže utehu“.

Prihvatiti dete senke. Kod ove vežbe od koristi je da pronađete jednu od svojih fotografija iz detinjstva. Potrebno je da se prisetite kako ste se kao dete osećali u neprijatnim situacijama. Zatim čvrsto zagrlite svoje unutrašnje dete, tešite ga i recite mu da ćete od sada vi voditi brigu o svemu. Recite mu da ga niste zaboravili, da ćete njegove strepnje i brige shvatati ozbiljno i da ćete se od sada postarati da sve bude bolje.

Pronaći pozitivna principijelna uverenja. Za ovu vežbu potreban vam je papir formata A4 i olovke u boji. Nacrtajte sliku deteta na papiru. Potrudite se da izgleda lepo, šareno i veselo. Vaš cilj je da otkrijete sunčano dete u sebi i zato bi crtež trebalo da izgleda što privlačnije. Štefani Štal piše: „Ono vas motiviše i budi želju za novim iskustvima… Neka dete bude lepo… nacrtajte lice, kosu i ukrastite list papira po svom ukusu.“

Svrha ove vežbe je da pronađete pozitivna duboko ukorenjena uverenja („principijelna uverenja“) koja ste stekli u detinjstvu i da ih izrazite na papiru. Možda će to biti pozitivna uverenja koja ste usvojili od svojih roditelja ili drugih važnih ličnosti iz svog okruženja. Primer pozitivnih principijelnih uverenja su „ja sam dragocen“ ili „ja to mogu“. Važno je takođe pronaći način da se negativna uverenja (npr. „ružan sam“ ili „opterećujem druge“) preobraze u pozitivna („dovoljno sam lep“ i „ponekad je u redu biti teret“). Ova vežba će vam pomoći da se polako oslobodite stega deteta senke.

Da li je moguće samostalno raditi na unutrašnjem detetu?

Psiholog Selina Fogt napominje da „na unutrašnjem detetu možete raditi samostalno ako imate dovoljno poverenja u sebe“. Važno je biti svestan činjenice da tokom tog procesa na površinu mogu isplivati mnoga potisnuta sećanja. „Nesigurni ljudi i oni koji pate od psihičkih oboljenja, trebalo bi da potraže profesionalnu pomoć“, savetuje ona.

Trebalo bi takođe imati na umu da rad na unutrašnjem detetu nikada ne prestaje. „Vremenom ćete naučiti da prepoznate i prihvatite iskustva koja su vas oblikovala, tako da više neće biti burnih reakcija na pojedine okidače“, kaže Selina Fogt. Često je nemoguće u potpunosti se isključiti. Nekada izazove podnosimo lakše, nekada teže. „Cilj nam je da iz moda deteta senke što češće prelazimo u mod sunčanog deteta, kako bi sa samim sobom, ali i drugim ljudima, što više uživali u životu.“

Izvor: mylife.de

Prevela: Jelena Tanasković