Delfi Kutak je pročitao: „Svet po Garpu“
Prvi put objavljen 1976 godine, „Svet po Garpu“ doživeo je brojna reizdanja, milionski tiraž, National book award, filmsku adaptaciju i status kultne knjige. 2019, doživeo je konačno i srpsko izdanje.
Započeti čitanje bilo koje knjige sa osećajem velikog očekivanja retko donosi ekvivalentan krajnji utisak, ali u ovom slučaju mogu komotno reći da je „Svet po Garpu“ kod mene dospeo na kratku listu dela za koje smatram da treba da ih pročita svako ko za sebe smatra da je ljubitelj i poznavalac književnosti. Razlog za ovo je vrlo prost – Garp je jednostavno unikat. Misao koja mi se nametala sve vreme čitanja ove knjige jeste da mi nije izazvala ni jednu jedinu izlovanu emociju. Uvek je to bio miks – tuga i smeh, bes i smeh, uznemirenost i smeh. Irving je prosto pisao tako da i nesreću zaogrne komikom, i da, po završetku knjige, šta god da ste u njoj pročitali, i kako god se završila, imate osećaj da je život lep.
Pratićete Garpov život od začeća do smrti, od klinca preko tinejdžera do mladog roditelja, pisca u pokušaju, poluhvaljenog i polukritikovanog, željnog priznanja ili željnog zarade. Sve vreme opterećenog nasleđem, jer ako vam je majka poznata feministkinja, a vi njen sin jedinac, bićete na meti njenih sledbenica samim tim što ste muškarac, i to muškarac koji, poput svoje slavne majke, pokušava da piše. Siguran u sebe i neobazrivo razmetljiv. Zdravo seksualan. U tome je zapravo caka celokupnog romana. Pišući o Garpu i njegovom životu, Irving je poentirao nešto mnogo veće od izolovane ljudske sudbine, a to je da se svet okreće oko požude. Sagledaćete požudu kao glavnu pokretačku silu, za sve dobro i zlo koje vas zadesi, za svu ljubav i život i brak i brakolomstvo, silovanje i ubistva, prave ili pogrešne izbore. Sagledaćete Garpovu majku kao najsabraniju i najracionalniju osobu upravo iz razloga jer je lišena osećanja požude. Sagledaćete pojam kulta i sledbeništva u svom punom ekstremu.
Naći ćete barem jednu situaciju u knjizi sa kojom ćete moći da se identifikujete. Na kraju krajeva, svet po Garpu nije savršen svet, ali je svakako svet pun ljubavi i brige za svoje bližnje, na možda malo uvrnut ali ipak opravdan način.
Čita se lako i ostavlja pečat. Verujem da ću joj se, za neko vreme, vratiti još jednom. U međuvremenu, radujem se ostalim Irvingovim delima u nadi da je, poput Garpa pisca, ostao veran i svom stilu i nivou.
Autor: Ana Lazarević
Izvor: Delfi Kutak
