Delfi Kutak je pročitao roman „Zvuk straha“
Knjiga je u moje željne ruke došla nedavno, na izuzetno uspešnoj književnoj večeri, to jest maratonu u predstavljanju nekoliko dela naših savremenih autora. Da se pohvalim, lično bogatstvo na policama tada se uvećalo. Razmišljala sam sa kojom da krenem, preskačući sve dotadašnje planove i rasporede za čitanje.
Kako sam prilično pokisla te noći vraćajući se kući, želela sam da me nešto ušuška uz vreli čaj i ćebence, i priznajem da ova nije bila u planu, ali želeći da zavirim na početak, jer su me prethodne dve iz ovog trilerskog serijala Hronike straha držale na ivici neizvesnosti, nisam odolela da posle prve stranice okrenem drugu, pa sledeću... i ostadoh do posle ponoći. Narednog jutra u tramvaju sam završila i zaklopila korice, rastresena, zamalo da, pod utiskom, ne izađem na svojoj stanici.
Tema nije lagana, trileri sadrže nasilje, istrage zločina, dramatične obrte i neusaglašene ljudske odnose. Strepela sam znajući da je uključena pedofilija. Iskreno sam zahvalna autoru što je izbegao detaljne opise i sve nekako mekše uvio u priču o starom običaju koji, u ruralnim i nerazvijenim sredinama, živi i danas – kako u svetu, tako i kod nas. Ako on kaže da ima dokumentovanih slučajeva, verujem mu i tužna sam zbog toga. Jasno mi je kakva se strašna trauma može iz toga izroditi, što nije bilo lako ni pisati, ni čitati.
Neće biti spojler ako to ukratko opišem, jer je reč o sadržaju prvog poglavlja. Tokom čitanja se u nekoliko navrata vraćamo u tu godinu i period neposredno nakon nje, dok petnaest godina kasnije, u sadašnjosti, počinje niz jezivih zločina koji u javnosti seju strah i jezu svojom morbidnošću.
Te 2010. godine, jedna nesvakidašnja svadba, uprkos protivljenju sveštenika i samih mladenaca, obavljena je između dece. Teška trauma maloletne, silovane mlade obojila je ovaj roman. Pravo prve bračne noći, i svake sledeće, koristio je glava kuće i otac mladoženje, koji je vriske svoje mladenke slušao kroz zidove kuće, kao i svi ostali ukućani, nemi i ćutljivi. Ko je sve doprineo da se takvo šta desi u 21. veku? Bilo je još strašnijih događaja, ako ikako možete i da zamislite, a oni su možda konačno i gurnuli dublje u tamu sve sudionike tog čina.
Kako radnja odmiče, i posle prvog ubistva, dolazi drugo, pa treće, dok policijska istraga prati više tragova, a psihološki profil se menja kako novi iskrsavaju, tandem istražitelja pokazuje zašto su najbolji u tome što rade. Napetost, frustracija i emotivno teška atmosfera prati moje čitanje do samog kraja.
„Zvuk straha“ je odličan, sjajan psihotriler koji će zavarati i iskusne trileraše kada budu nagađali ko je zločinac, jer iznenađenja vrebaju, neočekivana. Verujem da bi naš autor bio dobar u kriminološkoj jedinici za bihejvioralno istraživanje ponašanja zločinaca, jer dobro profiliše karaktere svojih likova, čak su mi i njihovi unutrašnji monolozi uverljivi, a dijalozi realni, možete se potpuno uživeti u delo, nit je konstantno interesantna, bez pada u ritmu, izaziva vas da u dahu pročitate sve odjednom, jer morate da saznate kraj. Uuuf, kakav kraj!
Mnogo mi se dopada stil kojim književnik piše, i pored predivnih opisa prirode, pojava, zvuka, mirisa i boja, ne dozvoljava sebi ni u jednom trenutku da izgubi pravac i ne rasplinjava radnju. Sjajno i iskusno, mora se odati priznanje autoru.
Knjigu preporučujem iskusnim trilerašima, kao i onima kojima to nije omiljeni žanr, jer će posle čitanja verovatno postati. Vezaće vas za stolicu ili fotelju, zaintrigirati, videćete da nećete odoleti da ne ostanete do kraja uz ovu priču. Uživajte, evo ja jesam, i nestrpljivo čekam nove detektivske priče iz pera Zorana Petrovića, a znam da će me opet iznenaditi, jer mu nije stran i žanr istorije ili fantastike. Priuštite sebi ove Hronike straha!
Autor: Tatjana Todorović
Izvor: Delfi Kutak
