Kroz knjige upoznajemo pisce, nekad naslućujemo, a nekad nam se oni predstave u punom svetlu. Ana Atanasković nije neko na čiju smo otvorenost navikli, međutim, u novoj knjizi „Prestonice“ je mnogo iznenađenja! U „Prestonicama“ su i Ana, i Srbija, srpske prestonice, istorija, ono što smo zaboravili, izgubili, mnogo toga otrgnuli... „Prestonice“ su album bez slika sa slikama koje mi čitaoci stvaramo.

Mislim da je autorka osoba koja i danas, kad više nije dete, potrči za požutelim listom koga vetar kotrlja niz ulicu i prati ga slušajući istoriju koja je utkana u njegove spore. U svemu tome ona će slušajući taj zvuk preneti ga i nama. Što jeste i treba da bude misija jednog pisca.

I neće samo njenom oku zapasti lepa građevina pored koje korača, ona će razumeti priču prolaznika čiji rukavi otiru fasadu te građevine. Videće ono što su i zidovi i rukavi sačuvali. A to su sve delovi nove Anine knjige.

Vidi ona i taj vremenski sloj, jer i Ana, poput naših prestonica, sve svoje boli i radosti nosi u sebi. Samo ako želiš, videćeš ih i ti. Ovde te je, čitaoče dragi, pustila i u lagume srpske istorije i u hodnike svoje duše.

„Prestonice“ su i misli Aninih kretanja. Ne svih, kuda prolazi, već tamo gde joj srce brže zakuca. Tamo gde su njene i naše staze. Nije svakim mestom koračala Ana, ali jeste njena duša. Ako nije videla krovove jedne prestonice, osetila ih je. Oni su žile kucavice i nje i nas. A srce joj kuca u svih ovih deset prestonica!

Kuca joj u njoj samoj kad bojažljivo i nenametljivo ogoli sebe jer ova knjiga, koju sam upravo pročitala, nije samo putopis, ona je i sabiranje uspomena. I upravo zato mi se čini da je Ana upravo onakva kakvom je zamišljam.

Zato je „Prestonice“ putovanje kroz Srbiju, ali i kroz vreme. Ova knjiga je pečat kojim se zatvara i potire svaka neljubav prema Srbiji. Zato je preporuka i za one koji ne vole ništa što je Ana do sada napisala i za one koji je nisu čitali. Vi, koji jeste i volite Anu, sada ćete razumeti i Jelenu Gatiluzio i Anžujsku, i Teslinu Ketrin, a i sve one buduće likove koje će, sigurna sam, Ana izabrati za nas. Za sebe i za nas. Razumećete Anu i svakog ko na svojim malim plećima nosi teret porodične tegobe i bolesti. Zato, ako je slučajno niste voleli u nekim drugim knjigama, zavolećete je sad. Čitajte Anu da biste razumeli i sestru vaše školske drugarice ili majku koja se baš ovih dana bori da njeno danonoćno bivstvovanje nad bolesnim čedom neko nagradi šakom novca.

Ova knjiga je poput „Beograde, dobro jutro“ Duška Radovića. Samo se Duško obraća Beograđanima, a Ana Srbiji i onima od kojih mora da je sačuva. Što je ujedno i odgovor na

pitanje zašto je značajna ova knjiga! Jer nam svi kidaju delove duše, a Ana ih sabira. Ona lepi Srbiju i njen je čuvar. Onako kako se retko ko dosetio.

A šta povezuje Beograd, Kruševac, Smederevo, Sremske Karlovce, Kragujevac, Debrc, Niš i Prizren? Vreme koje je nekad bilo sadašnjost i čuvanje od zaborava. Povezuje ih Ana u ovoj sjajnoj i preko potrebnoj knjizi.

Autor: Jelena Pavić Martinović
Izvor: Delfi Kutak