Delfi Kutak je pročitao: „Poštar uvek zvoni dvaput“
Kora je mlada žena, udata za „masnog Grka“, nezadovoljna i neispunjena, zarobljena u drumskom svratištu, u nekoj kalifornijskoj nedođiji...
Frenk je obična propalica, skitnica koja tumara s kraja na kraj Amerike, živeći od danas do sutra, nemajući ništa, ne tražići ništa, ne želeći ništa...
Ali i takvim ljudima, bez želja, bez ambicija, bez plana ponekad ipak biva dato.
Od onog momenta kad ugleda Koru za Frenka više ništa neće biti isto.
Među njima će planuti strast, a strast je vatra, a vatra je opasan dar i za sobom ostavlja nepreglednu pustoš...
Šibica je kresnuta...
Dok izgori pročitaćete ovu knjigu i ako ste ikada spoznali pravu strast upalićete se kao Frenk i ugasiti zajedno s njim.
Vaše srce je njegovo srce ali vaš razum se opire i vičete: „Ne! Ne! Nemoj!“
Jer njemu je dato nešto što nije tražio, o čemu nikad nije ni sanjao, od čega ne može, kao obično, da pobegne. I on se gubi u vrtlogu ljubavi, laži, nasilja i izdaje... I opet ljubavi...
„...Ne znam zašto je prema meni gajila onakva osećanja kad je videla ko sam. Stoput mi je rekla da sam propalica. A ja nikad nisam želeo ništa osim nje. A to je mnogo. Verujem da malo koja žena to ima...“ Ovim me je dokrajčio...
Knjiga je prvi put izdata daleke 1934. godine i bila zabranjena u Bostonu zbog zaista neverovatne mešavine nasilja i strasti koja vas oduva kroz ovih 146 stranica i raznese brzinom munje i snagom teretnog voza.
Možda i jeste kriminalistički roman, ima toga ovde, možda je samo mračna ljubavna priča, prokleta ljubavna priča, možda prava ljudska drama, možda sve to zajedno ili ništa od tog ali ja bejah Frenk u ovoj priči i sagoreh do poslednjeg atoma...
Autor: Jelena Mihaljev
Izvor: Delfi Kutak
