Delfi Kutak je pročitao: „Onda mora da je tako“ Lusi Adams
Kakav slatkiš od knjige! Beskrajno simpatična i zabavna.
Dejzi je u jednom danu ostala bez posla, dečko je raskinuo s njom preko SMS poruke i gadno se posvađala sa sestrom. Njena bivša cimerka preselila se s mužem na Aljasku pa joj i ona nedostaje. I tako, u pauzama od preporučenog kunjanja, Dejzi traži posao i pravi zanosne selfije za Instagram ne bi li podstakla bivšeg da joj se javi. POKUŠAVA da pravi zanosne selfije. Uspeva jedino da napravi džumbus u stanu, spali picu u rerni, zaglavi se u haljini, slučajno u kadi uključi emitovanje uživo...
Ni traženje posla joj baš ne ide. A pokušava puna entuzijazma. Da joj prazan stan u haosu ne bi kvario pozitivnu energiju, životopis na adrese firmi šalje sa laptopa iz raznih kafića. A tamo, u jednom, zgodan majstor kači sliku franken-patke, u drugom zgodni lokalni umetnik, u trećem zgodni barmen koji ume da sluša... Doći ćemo i do zgodnog samohranog oca, verujte.
Iako je Dejzi analitičar podataka sa trinaestogodišnjim iskustvom, posle N-tog odgovora „javićemo vam se ako se ukaže potreba“ ona reši da se javi na oglas za čuvanje dece. Za to joj tabele u ekselu i nisu neka preporuka, ali izjava da nije ubica bi mogla da bude. Da je poslodavac uopšte znao da je dao oglas.
Nije Dejzi samo šeprtljica i katastrofa u kuhinji. Ona je vredna, obrazovana, saosećajna, brbljiva, zabavna, štreberka. Zavolela sam je veoma. Savetovala je, navijala za nju, smejala se. Mnogo puta sam se prepoznala u njoj.
Moja preporuka od srca!
„Samo jako ili nikako!“
Autor: Tatjana Kisa
Izvor: Delfi Kutak
