Delfi Kutak je pročitao „Obe strane Drine“: Roman satkan od ljubavi i uspomena
„Obe strane Drine“ je roman koji je bilo uživanje čitati. Jasan, jezgrovit i sažet narativ kojim se služi Ljiljana Šarac, autorka prošlogodišnjeg Laguninog bestselera „Buket žutih ruža“, jeste posebna veština koju koriste majstori pisane reči. Šarac to svakako jeste, a u prilog tome govori i svih prethodnih 11 napisanih romana.
Ali nećemo sada o njoj, već o „Obe strane Drine“. To je roman napisan u kratkim, poučnim i zanimljivim pričama. Sama autorka već na početku kaže da je on prerastao u roman lika i u „roman jednog para koji stvara svoji mali svet“. U njemu su glavni junaci Ana iz Smedereva i Goran iz Čajniča (Republika Srpska). U središtu romana je reka Drina, koja jeste, geografski gledano, granica, ali ovde je simboličko čvorište. To je tačka susreta, spoj svetova i prostor u kojem počinje jedna porodična istorija.
Neću previše otkrivati, ali već i sami možete da naslutite da je reč o nastanku ljubavi između Ane i Gorana. Najpre pratimo razvoj tog odnosa, a onda i razvoj glavnog lika – Ane, koja udajom s druge strane Drine postaje most između dva naroda i dve familije. Ljubav u ovom delu nije patetični konstrukt niti banalni sentiment, ona je tretirana kao primarna kosmička sila, pokretač i utočište, suptilna nit koja povezuje generacije i narode rušeći geografske granice.
Pratimo priču porodice sa tri adrese: Beograd – mesto prebivališta tog bračnog para, Smederevo – Anin prvi dom i mesto gde je Goranova tazbina, Čajniče – mesto koje je srž romana i Aninog života. U tom mestu gde čaj niče Ana je bila poput Keri Bredšo, ali „Balkan edišn“. Za prvi zimski dolazak odabrala je lep kaput, bila je doterana i želela je da se i izgledom dopadne Goranovoj familiji, nije marila za hladnoću. Našla se među novim ljudima, običajima, nepoznatim rečima, drugačijom kulturom i hranom. Upoznavala se sa tim, za nju do tada, nepoznatim i stranim svetom. Nešto kasnije navikla se na tu stranu Drine, a i svi oni na nju.
Ana nam priča dogodovštine, upoznaje nas sa krajem u koji se udala. Donosi nam zanimljivu priču o dolasku patrijarha u lokalnu crkvu, o ikoni Bogorodice Krasnice, o Titovom balkonu na kojoj je 1942. godine osnovana Druga proleterska brigada. Te priče su toliko divne, lepo se uklapaju u roman i predstavljaju pravi omaž istorijskim i istinitim pričama iz tog mesta. Ana nas upoznaje i sa svadbenim običajima, mentalitetu ljudi sa te druge strane Drine, uči nas novim izrazima i kulturi tog kraja, kao i međuodnosima ljudi sa te strane Drine.
Posebno snažan aspekt romana jeste kada Ana i Goran dobiju prvu prinovu, jer to dete još više učvršćuje taj most između obe strane Drine koji je do tada bila Ana. Kako dete raste, priča se razvija pa pratimo i njegove dane i uspomene koje stvara kod babe i dede u Čajniču, i nešto manje dana koje provodi kod babe i dede u Smederevu.
Završnica romana ostavlja snažan utisak upravo zato što uspeva kod čitaoca da uzburkane emocije koje je izavao roman posloži i primiri. Roman tako prestaje da bude priča o jednom liku, o Ani, o Keri Bredšo „Balkan edišn“ i postaje priča o paru koji je stvorio svoj mali svet i povezao obe strane Drine.
Knjiga se čita brzo i veoma je zanimljiva, dinamična i duhovita. Od prve stranice priča nosi, rečenice teku same, a svaka stranica mami da se okrene još jedna, pa još jedna. Drži pažnju i ne gubi na svojoj dubini. Šarac piše sa mnogo razumevanja za ljudsku psihologiju i posebno za složenost porodičnih odnosa. Njena sposobnost da spoji ekavski i ijekavski govor u romanu čini ovaj roman izuzetno upečatljivim iskustvom čitanja. Sa neskrivenim zadovoljstvom konstatujem da je autorka ovim delom prevazišla sopstvene, već dokazano visoke, kreativne domete. Njena proza je estetski superiorna, pisana jezikom koji je istovremeno raskošan i precizan, pretvarajući svaku rečenicu u minijaturni praznik lepote. Roman „Obe strane Drine“ predstavlja trijumf autorkinog rada i sigurna sam da će zauzeti trajno mesto u analima naše savremene književnosti.
Takođe, sigurna sam da ćete u ovom romanu uživati, budući da je pred vama ostvarenje koje se hrabro izdvaja iz monotonih žanrovskih kalupa. Posebnost daje i to što delo ima autobiografske elemente. Uživajte u njegovom čitanju ovog leta i obavezno prijateljima i familiji sa druge strane Drine preporučite ovaj roman.
Ja sam roman nestrpljivo čekala od momenta kada sam videla da je „U pripremi“ na Laguninom sajtu i pročitala sam ga u jednom dahu sa uživanjem!
Autor: Jovana Ješić
Izvor: Delfi Kutak
