Delfi Kutak je pročitao: „Nepremostiva blizina“
Stručnjaci procenjuju da u našoj zemlji oko pola miliona građana živi sa nekom retkom bolešću, a oko 250 osoba se bori sa cističnom fibrozom. Njihova pluća su puna sekreta koji se nagomilava i dovodi do razvoja bakterija koje ubrzavaju propadanje pluća. Svakoga dana se bore za dah. Imaju svakodnevne brojne inhalacije, terapije antibioticima, vitaminima i drugim skupocenim preparatima. Obavezan im je bolnički karantin najmanje jednom godišnje, a mnogima i češće. Taj karantin u bolnici traje i do mesec dana. Kada su ljudi oko njih prehlađeni, obavezna je i kućna izolacija.
Ovih dana je ceo svet u karantinu. Većina nas se pridržava propisanih pravila, ali ima i onih koji ovu situaciju ne shvataju ozbiljno.
Da li je moguće da je svet postao toliko sebičan i samoživ? Da šetaju naokolo, svesni činjenice da time ugrožavaju i sebe i svoju porodicu? Ugrožavju i ove osobe, hrabre borce koji se bore za svaki uzdisaj. Ljude, kojima je jedini cilj da žive normalno, da uživaju u sitnicama, malim životnim radostima, koje su nama deo svakodnevne rutine. Ovi ljudi jednostavno žele da ŽIVE!
Stela je lepa, šarmantna i pametna. Voli da se bavi organizacijom i planiranjem. Od ranog detinjstva provodi jako puno vremena u bolnici koja je postala njen drugi dom. Balansira između roditelja koji ne mogu da podnesu još jedan gubitak u životu.
Društvo joj pravi Po, verni prijatelj od prvih bolničkih dana. Po je šarmantan, voli skejt i fudbal, zaljubljenik u kulinarstvo.
Onda u bolnicu stiže Vil. On je buntovnik, željan života, zaljubljenik u putovanja i crtanje. Ne trpi autoritete.
Oni su sasvim obični tinejdžeri, ali se od drugih razlikuju po tome što boluju upravo od cistične fibroze.
Dok se njihovi vršnjaci provode po ekskurzijama, putuju, žive punim plućima i zaljubljuju se, oni svoje živote žive među hladnim bolničkim zidovima.
A onda se na tom bolničkom hodniku događa ljubav.
Dešava se susret Stele i Vila i eksplozija emocija i osećanja.
Stela pokušava da promeni Vila i da mu skrene pažnju na važnost oko pridržavanja tretmana. On nju navodi da se opusti i da zagrli život.
Dešava im se i to da se njihove bolesti ne smeju ukrstiti i da razmak između njih dvoje uvek mora biti dva metra. Oni ne smeju da se dodirnu, zagrle, poljube...
Možete li zamisliti ogromnu količinu ljubavi u takvim uslovima? Možete li zamisliti njihovu želju da se dotaknu, makar i u rukavicama? Da ukradu bar pola metra, da se približe jedno drugom na jedan korak bliže...
„Ova bolest je jebeni zatvor. Želim da te zagrlim.“
Pripremite maramice ukoliko se odlučite da pročitate ovu knjigu, ili bar da odgledate sjajnu filmsku adaptaciju „Five feets apart“.
Udahnite duboko. Zagrlite nekog koga volite, držite ga za ruku neki sekund duže nego obično...
Onda pomislite na te ljude kao što su Stela, Vil i Po, koji se bore za sve te male životne radosti...
Ostanite kod kuće, a ako baš morate da izađete, držite se odstojanja od dva metra. Da se ovo što pre završi – i zbog nas, a najviše zbog njih! Hrabrih boraca!
Autor: Ana Ponjavić
Izvor: Delfi Kutak
Roman „Nepremostiva blizina“ možete kupiti do 12. aprila sa dodatnih 10% popusta, koji se može kombinovati sa količinskim ili članskim popustom, samo na sajtu www.laguna.rs.
