Delfi Kutak je pročitao „Jedan dan“: Savršeno nesavršeni životi
Mislim da sam pre nekih desetak godina odgledala filmsku adaptaciju ove knjige, a da zapravo nisam ni znala da ona postoji sve do njenog skorašnjeg reizdanja. Onda sam potom odgledala i seriju, a tek na kraju pročitala knjigu – dakle, obrnutim redosledom. Iako mi je film favorit, i knjiga mi je bila sjajna, ali mogu i da shvatim zašto se nekima ne dopada. Zbrku stvara verovatno to što postoji veliki vremenski jaz između poglavlja, ali ubrzo ćete shvatiti kako to sve ima smisla.
Na početku treba reći da ovo nije samo još jedna romantična priča, ovo je roman o propuštenim prilikama i o teretu koji one nose. Pruža retrospektivu od nekoliko godina unazad, i to uvek na isti datum, prati Em i Deksa i njihove životne odluke i puteve koji nisu baš uvek najbolji izbor. Kako vreme prolazi, njihovi uspesi su neretko na klackalici, od samog dna pa do vrtoglavih pobeda. Pratimo njihov razvoj od tinejdžera pa do zrelijih godina, a draž ove knjige je u tome što nije sve prikazano kao med i mleko. Dijalozi su realni, a likovi savršeno nesavršeni, ponekad i više nego što treba.
Dekster je možda pravi stereotip, mlad, bogat, neiživljen. Zato olako srlja u probleme, sve dok ne uslede pravi životni šamari. Tek kad mu se malo zaljulja tlo pod nogama, pokazuje da nije sposoban da se nosi sa njima. Ali je uprkos tome beskrajno šarmantan. Za razliku od njega, Ema je dosta stabilnija, pametna je i duhovita, iako ni ona ne uspeva uvek da iskoristi svoj potencijal. Bila je ubeđena da će joj se ukazati sjajne prilike, ali stvari ne budu uvek onakve kakve očekujemo. Njen lik ne doživljava velike oscilacije poput Deksa, ali pokazuje koliko je truda potrebno uložiti kako bi se ostvarili zacrtani ciljevi.
Zanimljivo je da njih dvoje nisu mnogo slični, pa opet uspevaju da održe bliskost tokom toliko godina. Nju je privukao njegov izgled na prvu loptu, a potom i ona ideja kako bi mogla da ga promeni nabolje, dok je on takođe bio ponet time što uz nju postaje bolja verzija sebe. Upravo iz tog razloga smatram da je ono među njima bilo pravo, dok je trajalo prijateljstvo, a da je emotivna faza nastala tako što su prijateljstvo podigli na viši nivo. I taman kada se uljuljkate u čitanje „Jednog dana“, sasvim neplanirano prete da vam slome srce. Nesumnjivo je jedna od onih knjiga koja je istovremeno i emotivna i potresna, srceparajuća, ali ponajviše – životna.
Autor: Jovana Kočić
Izvor: Delfi Kutak
