Delfi Kutak je pročitao: „Firentinski dublet – Sfumato“
Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronađe krvoločnih počinioca.
Pomoć može da ponudi samo jedan čovek – isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronađe i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovića. Čovek po imenu Milovan Glišić...
Skrobonja i Nešić, tim koji pobeđuje, duet snova, fantastična dvojka... Eto ja ne znam kako bih ih drugačije nazvala, a da vam dočaram moju oduševljenost ovim dvojcem. Moja ljubav prema Skrobonjinom pisanju je, sad već legendarna. Kupio me kratkim pričama iz zbirke „Tihi gradovi“, ljubav je rasla preko „Nakota“, „Teslaverzuma“, „Korota“ i ostalih kratkih priča. Kog god se žanra dotakao, sa Goranom greške nema. „Firentinski dublet“ je njegova prva partnerska knjiga, što nimalo ne umanjuje kvalitet, zanimljivost i moju oduševljenost.
Skrobonja i Nešić nam u „Firentinskom dubletu“ donose svoje viđenje „lova“ na jednog od najčuvenijih srpskih vampira, Savu Savanovića. Svojim britkim umom i ubojitim perom, na molbu prijatelja Tase Milenkovića, Milovan Glišić, književnik, dramaturg, prevodilac, pomaže policiji da stane na put Savinim krvoprolićima. Taj uspeh će ga, na molbu kralja Milana Obrenovića, odvesti za London da pomogne ondašnjoj policiji u rasvetljavanju ponovnog ubistva Džeka Trboseka. No, to je paravan za jedan bitan zadatak od najveće važnosti za kraljevske kuće obe zemlje. Kralj Milanu Glišću, za rešavanje tog zadatka poverava Leonardovu beležnicu, koja zajedno sa Mikelanđelovom, čini deo Firentinskog dubleta. Zašto je ta beležnica bitna i kako je povezana sa Trbosekovim zločinima, nećemo skroz otkriti u ovoj knjizi jer ona je samo prvi deo planirane trilogije.
Zašto treba pročitati „Firentinski dublet – Sfumato“? Zato što srpska književnost sa Milovanom Glišićem iz ovog dela dobija prvog pravog detektiva koji može da stane u rame uz rame sa Holmsom i Poaroom. Čuveni srpski književnik je ovde opisan i kao vrsni poznavalac ljudske psihe i odličan detektiv. On koristi svoje literarno znanje i umeće kako bi odgonetnuo tragove i našao dokaze na koje policija obraća malo pažnje.
Zašto će nam se radnja učiniti razvučena i prepuna istorijskih detalja? Da, ima i takvih momenata, ali ništa nije slučajno. Skrobonja i Nešić te istorijske momente i unutrašnje monologe koriste kako bi čitaocu zagolicali maštu, kako bi ga iz moderne stvarnosti prebacili u istoriju fikciju, kako bi dočarali duh i život tih davnih, sada već zaboravljenih vremena.
Knjiga je zanimljiva, drži pažnju od prve do poslednje stranice. I kako se bliži o kraju i očekujemo razrešenje misterije, tako dobijemo hladan tuš i odličan uvod za drugi deo. Dobili smo delimične odgovore, mašta nam je zagolicana do krajnjih granica, otvorena su nova pitanja, načete nove misterije... Primarni zadatak sa kojim je Glišić krenuo na put postaje još zanimljiviji i tajanstveniji. Znajući Skrobonju i njegovo pisanje drugi deo će nam doneti još više uzbuđenja.
Iskren savet: izvalite se u omiljenu fotelju, otvorite knjigu i dozvolite joj da vas sama vodi kroz avanture detektiva Glišića.
Autor: Snežana Ilić Gligorijević
Izvor: Delfi Kutak
