Delfi Kutak je pročitao: „Firentinski dublet – Kjaroskuro“
Milovan Glišić se smatra tvorcem realistične pripovetke koji se vešto igra elementima fantazije koji njegovo stvaralaštvo uvlače u svet folklorne fantastike. Glišićeva folklorna fantastika doživela je vrhunac njegovom vampiristikom, a to se najbolje uočava u pripoveci Posle devedeset godina iz 1880. godine.
Upravo ovakav Milovan Glišić, koji se vešto poigrava realnošću svetla i jezivom fantastikom mraka glavni je protagonista dvoknjižija pod nazivom „Firentinski dublet“, čiji su autori Goran Skrobonja i Ivan Nešić.
„Firentinski dublet – Sfumato“ nam govori o Glišiću koji pomaže u hvatanju Zaroškog krvoloka, Save Savanovića, nakon čega ga kralj Milan I Obrenović šalje kao ispomoć Skotland Jardu u lovu na Trboseka, dajući mu još jedan zadatak. U Londonu Glišića čeka misija od čijeg ishoda zavisi sudbina srpske i britanske krune, ali i sudbina čitavog sveta, a koja se vrti oko tajne koju krije misteriozni „Firentinski dublet“ – beležnice dvojice najvećih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelanđela.
S razvojem priče meni iz glave ne izbijaju stihovi grupe Inkubus Sukkubus:
She has come from the shadows of the dream world
A dark angel from the darker side of love
Across a sea of tears
A hundred thousand years…
Nekako mi se čine kako bi bile odličan soundtrack. Nego da se vratim na knjigu...
Kada na jednom mestu spojite Savu Savanovića, Džeka Trboseka, Milovana Glišića i Brema Stokera, dobijete jednu odličnu mešavinu misterije, trilera, horora i fantastike. Činilo se da autorski dvojac neće moći da nadmaši sebe u nastavku „Firentinski dublet – Kjaroskuro“, ali su oni u tome uspeli...
Skrobonja i Nešić su maestralno spojili na prvi pogled nespojivo, tako da čitalac počne da se pita da li je ono što čita plod mašte autora ili su u pitanju činjenice koje su vešto pokrivene velom legende. Ono što je Glišić radio u svojim pripovetkama, Skrobonja i Nešić rade pišući o avanturama Glišića iz njihovog romana. Ono suštinsko, što je možda i misao vodilja ovog romana je da ljudska neobrazovanost stvara čudovišta, dok ograničenost i mračni pogledi na svet stvaraju horor.
Bez linija ili granica, poput dima ili izvan ravni onoga što vidimo, prasikonskonsko zlo, ono koje vodi poreklo od najranijih ljudskih civilizacija, preko renesansne Italije do Engleske, osamdesetih godina 19. veka se sprema da proguta sve što nas okružuje i da uspostavi novo doba. Kontrast između svetlosti (kjaroskuro) i senke (sfumato) učiniće da vas ono što se krije u igri svetlosti i tame uvuče u igru dobra i zla koja traje vekovima, hiljadama godina unazad.
I za kraj...
S legendama je uvek lakše izaći na kraj – jer uvek će biti onih koji će njihovu istinitost dovoditi u pitanje – nego sa stvarnim zločincima koji su koračali među nama, bili naši sugrađani.
Autor: Željka Kalajdžić
Izvor: Delfi Kutak
