Delfi Kutak je pročitao: „Boja beskraja“ – O životu i umetnosti

„Otkrio sam tajno znanje o večnoj povezanosti s Izvorom. Uživati, Lenka! Samo uživati! Život u prijatnosti krepi. Dužnost tupi čula i čini nas beživotnim. Izbegavajte je. Izbegavajte sve što ne donosi oduševljenje. Umetnik je dete, a deci je potrebna nega. Na umetničku esenciju mora da se pazi. Ona se hrani lepotom. Mesta na kojima je nema najbolje je zaboraviti. Tražiti je i neustrašivo otimati.“

„Čovek koji se ne oseća dobro u svojoj koži, kao ni onaj koji ni svoju kožu ni svoj put ne poznaje, nema izgleda na uspeh.“

O položaju žene

„Kad sebi dopustite božansku moć, i sveto nadahnuće, i nadarenost koja pršti od sočnosti i ploda, i ludu strastvenost, i nepojmljivu privlačnost, tada ćete imati svoje kraljevstvo i bićete u njemu božanstvena kraljica.“

„Znate li koji je najteži zločin izvršen prema čovečanstvu, Lenka?... Najgnusniji zločin kosmičkih razmera i užasnih posledica izvršen je prema ženskosti.“

„Za tupljenje ženske unutrašnje moći sredstva nisu birana, mada je vrhunac đavoljeg pira nastupio kada su same žene nasrnule na Ženu u sebi. Počele su da ujedaju jedna drugu, pa je uz drevno znanje, prenošeno po ženskoj liniji nestala i ženska solidarnost.... Zaboravile su da leče jer su se pojavili oni koji su ih ubedili da su prljave i primitivne. Zaboravile su da osećaju jer su im rekli da je razum nadmoćan. Ostalo im je da pričaju priče i one su to činile iako su im zaboravile poreklo i važnost.“

„Veštice su oklevetane i degradirane. Oduzeta im je isceliteljska moć, a zdrava intuicija je poistovećena sa vradžbinom.“

„Imajte na umu da je ravnoteža u kotlu, kao i u kući, od presudnog značaja. Pazite na svoju kuću. Unesite u nju samo ono što vas hrani, na način koji vam odgovara. Zaštitite je ogradom od trnja, ali ostavite slobodan tajni puteljak za istomišljenike.“

O kafi

„Da li ste nekada razmišljali o lepoti uzvišene simbolike ovog čarobnog napitka?... Kafa se ne pije sa bilo kim. Uz nju se sedi sa onima sa kojima se može ćutati i govoriti, a što je uvek jednako važno.“

Zašto ovoliko citata? Zato što bih rado ispisala još više u želji da vam predstavim ovaj istorijski roman i zato što kad sada ponovo iščitavam redove Lare Đorđević sklonija sam da ga opišem kao roman ideja!

Autorka nas vodi u Beč s početka 20. veka gde se Lenka susreće sa slikarom Pavlom Jovanovićem i Rudolfom Štajnerom. Razgovori sa njima i gospođicom Flege, dijalozi koji više liče na monologe, a kojima nam, zapravo, Lara otkriva neka od tajnih, zaboravljenih znanja, uči nas, podseća i podstiče da razmislimo dok nas upoznaje sa arhitekturom Beča onog vremena. Stil i rečenica su isto takvi: lepi i zaboravljeni. Stavovi i misli Paje Jovanovića krajnje zanimljivo predočeni.

Ko ne zna, naučiće i dosta toga o gnosticizmu, učenju Rudolfa Štajnera i reinkarnaciji. I želećete da skrinšotujete stotinu stranica, a još bolje kupite štampano izdanje – ja sigurno hoću, jer mnoge od njih ćete hteti da pročitate ponovo.

Lara Đorđević je rođena 1972. godine u Beogradu i nakon završenog Pravnog fakulteta radila je dugo u sudu, a onda je rešila da magiju koju nosi pretoči u romane. Ovo joj je peti roman po redu i nadam se da će Laguna izdati još neki jer je Lara nešto nesvakidašnje zaista.

Nadam se  da sam bar jedan deo mudrosti prenela, zaista bi post bio predugačak, a moglo bi se još mnogo toga izdvojiti. #preporuka svima od srca.

Autor: Katarina Ristić

Izvor: Delfi Kutak