Dejvid Mičel je prikladno obradovao svoje čitaoce za Noć veštica
Ubrzo nakon što je objavio roman „Nevidljivi sati“, Dejvid Mičel je spomenuo da će njegova sledeća knjiga biti „veoma kratka…odmor od pisanja“. Samo nešto preko godinu dana kasnije je stigla knjiga, i mada je „Slejdova vila“ relativno kratka sa svojih 238 strana, i dalje predstavlja glavolomku za neke od čitaoca.
Nije da se žalim.
Početak romana je smešten 1979. Mlad i nespretan Nejtan Bišop prati na muzičku izvedbu u Slejdovoj vili svoju majku, muzičarku koja se bori da sama podigne svoga sina. Zbog mogućnosti da se približi potencijalnim dobročiniteljima, gospođa Bišop u trenutku nepažnje ostavlja Nejtana u raskošnoj bašti zajedno sa Džonom, sinom vlasnika kuće. Ali dok se Nejtan opušta u društvu sina vlasnika kuće, Slejdova vila i njeni temelji počinju da svetlucaju i fokus se pomera, kao kompjuterska simulacija. Nejtan postaje dezorijentisan i zbunjen, i traži svoju majku, ali izaći odavde nije tako lako.
Postaje jasno da je sama kuća iluzija. Svaki trag vile je uništen u sekundi. Jednom u svakih devet godina se otvara portal senki za najnesrećnijeg od gostiju Grejersa, čiji se trag se odmah gubi.
Čitaoci Mičelovih ranijih romana, posebno „Nevidljivih sati“, prepoznaće šta se dešava: Nora i Džona Grejer su lovci na ljude, koji su otkrili da mogu da budu besmrtni na neki način, time što se hrane psihovoltažom prirodno nadarenih ljudi. Na Nejtanovu nesreću, on je jedan od tih nadarenih ljudi.
On nije jedini koji je imao tu nesreću u romanu „Slejdova vila“: neprestano pratimo dirljive živote raznih meta Grejerovih, prateći njihov put u Slejdovu vilu i nadajući se da će biti spaseni u poslednjem trenutku.
Zbog svega toga je knjiga posebno napeta: mada je ta dinamika već poznata Mičelovim čitaocima, građenje tenzije u ovom cikličnom romanu, sloj po sloj, upoznaje čitaoca sa sve većim emocionalnim gubicima. Svaki dodatak pomera priču ka užasnoj zamci i suludoj nadi o bekstvu. Stub romana nas gura ka delimičnom razumevanju misterioznih moći dok sve više i više i amaterskih i profesionalnih istražitelja pokušava da reše nestanke u Slejdovoj vili.
Sa naizgled besmislenim pogrešnim skretanjima i lažnim vratima, „Slejdova vila“ je u mnogo čemu sofisticirana horor priča. Međutim, Mičelov talenat je uvek spajao fantastično sa duboko ljudskim. Mnogo strave u „Slejdovoj vili“ proizlazi iz Mičelove sposobnosti da svakom liku podari jedinstvenu ličnost, navodeći čitaoce da dožive svaku žrtvu ne kao rekvizit za specijalne efekte, već kao protagonistu sa kojim mogu da se poistovete. Štreberka koja se pridružuje paranormalnom klubu da bi se približila svojoj simpatiji, grub policajac, uporni novinar sa tragičnom tajnom – svaki od njih je podjednako opipljiv i stvaran. To što im mračne sile prete, jedinstvo, pa čak i običnost njihovih ličnosti ‒ stvaraju sve uznemirujuću kontratežu zlu koje im preti.
Bottom of Form
„Slejdova vila“ nije ambiciozna kao većina Mičelovih romana, ni narativno, ni intelektualno. U poređenju sa „Nevidljivim satima“ se čini kao tipična žanrovska priča, koja se više fokusira na jezivi mehanizam paranormalne pretnje nego na šire značenje i prerasta u pouku o, na primer, vrednosti ljudskog života i stubu naše istorije. Sigurno je da će Mičelovim fanovima „Slejdova vila“ zadovoljiti čežnju za više fokusiran uvid u svet Senovitog puta i psihoterike, dok će za nove čitaoce predstavljati relativno pristupačan uvod u Mičelov lavirintski alternativni univerzum.
Ali sama za sebe, knjiga je priča o ukletoj kući, od koje će vas podilaziti žmarci. Kompaktna i napeta, a tako duboko ljudska, „Slejdova vila“ je vrhunska strašna priča za odrasle.
Autor: Kler Felon
Izvor: huffingtonpost.com
