Dejan Cukić: Elvis je bio zvezda, ali i tragična figura

Publicista i rokenrol znalac Dejan Cukić, prevodilac knjige „Biti Elvis“ Reja Konolija, rekao je Tanjugu da je Elvis Presli bio jedna od najvećih muzičkih zvezda 20. veka, ali izrazito tragična figura sa neverovatnom harizmom i velikim talentom za pevanje, što ga je ostavilo u sećanjima mnogih.

Knjiga „Biti Elvis“ autora Reja Konolija u izdanju beogradske Lagune poštovaocima rokenrola donosi priču o Elvisovom životu – od siromaštva do neviđene slave – zasnovanu na detaljnom istraživanju.

Istovremeno, publika širom sveta gleda film slavnog australijskog reditelja Baza Lurmana sa jednostavnim naslovom „Elvis“, a 16. avgusta navršiće se tačno 45 godina od kada nas je napustio „Kralj rokenrola“.

Cukić ističe da Presli nije stvorio rok, ali je bio generator rokenrol revolucije.

„Rok muzika je nastala u studijima gde su je stvarali neki drugi pioniri te muzike, poput Ajka Tarnera, Litl Ričarda, Čak Berija... spajajući tradicionalni crnački ritam i bluz i belački kantri. Međitim, Elvisova harizma je uspela da prebaci mnoge barijere. Pre svega barijeru između bele i crne publike. Elvis je uspeo da rokenrol proda čitavom svetu, devojčice su počele da vrište“, kaže Cukić.

Kako kaže, za njegovu generaciju su najvažniji bili Elvisovi sledbenici Bitlsi, Rolingstonsi...

„Ti bendovi su prevazišli još jednu granicu: između nove američke kulture koja je izrodila rokenrol i evropske tradicije. Prepoznajemo u muzici Bitlsa uticaje francuske šansone i italijanske kancone, ruskih pesama...“, kaže Cukić.

Za njega nema dileme da je Elvisov „veliki prasak“ bio deo jedne specifične slagalice.

„Drugi svetski rat je bio sukob koji do tada svet nije video. Imali smo antihrista Hitlera u kojeg se zbila sva negativnost na svetu, a nakon toga iz Amerika je došao trend veselijeg života, što je i logično jer se tamo nije odvijao rat. Iz Amerije je kroz rokenrol dolazio novi zvuk koji je simbolizovao naboj i šarenilo. Razvoj medija je takođe doprineo popularizaciji rokenrola. Televizija je postala dominantni medij u odnosu na radio. Film je takođe bio veoma značajan element Elvisove priče uspeha. Imamo seksualnu revoluciju istovremeno... Uštogljena civilizacija koja je podrazumevala da se stvari iz spavaće sobe ne iznose u javnost, susrela se sa muškim seks-simbolom. Mlad, lep momak sa gitarom počeo je vrti kukovima“, kazao je Cukić.

Prema njegovim rečima, za Elvisov muzički uspeh bilo je važno njegovo iskustvo u gospel crkvenom miljeu crnog dela Amerike.

„Jako je voleo gospel i dobro je pevao tu duhovnu muziku. Na osnovu tog iskustva uspevao je da prepozna dobru pesmu, ali za njegovu karijeru najveći problem je bio što nikada nije bio autor. Nije umeo da napiše dobru pesmu, a istovremeno je bio u kandžama sopstvenog menadžera Toma Parkera. Čoveka vrlo mračne prošlosti koji je pobegao iz Holandije u SAD. Bio je počasni pukovnik koji je čin dobio na osnovu organizacije neke priredbe. U stvari bio je klasičan cirkuski prevarant od čega nije pobegao do kraja života“, kaže Cukić i dodaje da Parker nije čuo Elvisa pa se zaljubio u to što je čuo, već je shvatio da ima dobru predstavu i „zlatnu koku“.

„Njegove odluke su bile često pogubne za Elvisa. Neverovatno je da je Elvis zapravo pripitomljeni roker. Snimio je neke strašno loše filmove koji su naudili njegovoj karijeri. Imao je iracionalnu potrebu da bude glumac. Njegov idol je bio Džejms Din. Naravno, njegov menadžer je procenio da muzika nije dovoljno isplativa u odnosu na eventualnu holivudsku karijeru. Elvis je snimao filmove B produkcije i pevao je pesme u tim ostvarenjima koje mu se nimalo nisu sviđale. Njegov menadžer je imao ugovore sa izdavačkim kućama i Elvis je morao da peva pesme u filmovima koje su prolazile kroz te izdavačke kuće“, kazao je Cukić i dodao da ni Džon Lenon nije mogao da dođe do Elvisa da mu ponudi posao.

Veliki dečački san da napravi svetsku turneju Elvis nije uspeo da ostvari jer njegov menadžer, kako je Cukić rekao, nije želeo da izlazi iz SAD.

„Parker je ilegalno ušao u SAD i nije želeo da rizikuje probleme sa policijom eventualnim odlaskom u inostranstvo. Takođe, Parkerova posesivnost prema Elvisu je bila ogromna i nije želeo da ga prepusti nekom na eventualnoj turneji u inostranstvu“, kazao je Cukić.

Kako je Cukić naglasio, ni Elvis nije bio bog kako ga je plasirala američka kultura sve do danas.

„Bio je često nesnađen, slabo obrazovan, često nestabilan... Nije bio ni previše pametan. Elvis je imao pogrešnu socijalnu situaciju... Bio je okružen Memfis mafijom... Došao je iz sirotinje do slave i novca i uvek se plašio da će ostati bez novca... Bio je to ključ kojim ga je menadžer držao u šaci. Jednom mu je bokser Muhamed Ali kazao da izađe malo i druži se sa ljudima. Elvis je imao izolovanu situaciju. Bio je okružen ljudima koji su zavisili od njega i koji su mu ulivali lažnu sigurnost. Nije bilo ljudi koji bu mu kazali ‘stani, to ne valja’“, kaže Cukić.

Elvis je prema Cukićevom mišljenju ostao uskraćen za situaciju u kojoj se sada nalazi Pol Makartni.

„Pitali su Makartnija zašto još uvek održava koncerte. On je lako objasnio da nikad nije putovao udobnije, da odseda po pristojnim hotelima i, što je najvažnije, provodi iz večeri u veče dva sata sa gitarom pred publikom... A to, kaže, najviše voli. E, upravo za takvu situaciju je Elvis ostao uskraćen u životu“, kazao je Cukić i dodao da su Bitlsi bili veliki Elvisovi obožavaoci.

„Lenon je jednom kazao da su sve njegove pesme ponikle iz Elvisove ‘Heartbreak Hotel’. Cela postava Bitlsa je u adolescenciji gledala Elvisa i pomislila kako je to dobar posao da izađeš na binu i da devojke vrište. To je zapravo deo ženske seksualne revolucije. Muškarci su imali Merilin Monro, a žene su dobile Elvisa umesto uštogljenih tipova sa brčićima“, kazao je Cukić.

Izvor: Telegraf/Tanjug