„Darma lutalice“ – duhovno buđenje u klasiku bez premca
Lirski, dirljiv, poetičan i realniji od realnosti, roman „Darma lutalice“ Džeka Keruaka gotovo da spada u memoare jer govori o njegovom odrastanju, iskustvima sa budizmom i avanturama u koje se upuštao sa svojim prijateljem i mentorom Džafijem Rajderom. Iako nikada nije dostigao slavu bestselera „Na putu“, ipak je ovo roman koji je ostavio veliki uticaj na svetsku književnost, pre svega na pesnike bit generacije i hipi pokret, a pobudio je i želju u mnogim Amerikancima da se vrate prirodi i prigrle duhovno smisleniji stil života. Reč je o delu koje bi trebalo da slavimo kao klasik koji izražava duhovnu potragu za značenjem života i mestu koje zauzimamo u ovom iluzornom svetu.
Keruak u ovom romanu koristi ime Rej Smit i upoznajemo ga dok uskače u teretni voz izvan Los Anđelesa „u podne jednog kasnoseptembarskog dana 1955. godine“. Ponaša se kao tipična lutalica (ako tako nešto postoji) tog vremena – uskače u vozove kako bi se besplatno vozio, stopira, kupuje odeću u prodavnicama namenjenim ugroženom stanovništvu, sve što poseduje nosi sa sobom u rancu i pije vino kada god za to ima priliku. Jedina razlika u odnosu na ostale skitnice je u tome što je kod njega reč o duhovnom putovanju, njegovom buđenju kroz budističke lekcije koje uključuju i saznanje da život predstavlja bol i patnju.
Odrastao je kao hrišćanin i novim učenjem nije zamenio Hrista Budom, niti hrišćanstvo budizmom, već pronalazi sličnosti među njima – oba verovanja otkrivaju duboke istine i imaju snagu da promene ljudske živote na bolje. Rej se nalazi na duhovnom putu u nadi da će doživeti nirvanu, duhovno prosvetljenje, koje će mu pomoći da postane što sličniji Hristu – onaj koji voli i prašta.
Verovatno se pitate ko su te „darma lutalice“ i zašto bismo želeli da čitamo o njima? Oni su istraživači i skitnice, oni su svako ko je u potrazi za darmom (večnom istinom o svemu), oni su ti i ja. Sama reč „lutalice“ nema degradirajuće značenje već upravo pokazuje da niko od nas nije bolji od onog drugog jer se svi rađamo i umiremo – zajedno smo u svemu ovome, u dobru i zlu. Mi smo lutalice, pesnici, političari, sveštenici, obični ljudi koji hodaju različitim stazama – ali u osnovi, svi smo isti.
Bilo da čitate „Darma lutalice“ prvi ili sto prvi put, bezvremenske poruke romana dolaze vam kao nagrada i sa svakim čitanjem vas podsećaju na vrednost života. Iako je Keruak koristio druga imena za svoje likove, možemo da prepoznamo u njima mnoge njegove savremenike. Na primer, Alva u romanu je čuveni pesnik bit generacije Alen Ginsburg dok se iza lika Džafija Rajdera krije zen pesnik Geri Sinder.
Keruakov uticaj na kasnije autore je toliki da bismo o njemu mogli da napišemo posebno delo, a ljudi bi osim remek-dela „Na putu“ trebalo da pročitaju i ovaj izuzetno značajan roman koji je prepun sećanja na njegov buran život. Autor koji je dao glas čitavoj generaciji pisaca i spada među najkontroverznije pisce dvadesetog veka zaslužuje da pročitamo što više dela koja su za njim ostala.
Izvor: curledup.com
Prevod: Dragan Matković
Keruak u ovom romanu koristi ime Rej Smit i upoznajemo ga dok uskače u teretni voz izvan Los Anđelesa „u podne jednog kasnoseptembarskog dana 1955. godine“. Ponaša se kao tipična lutalica (ako tako nešto postoji) tog vremena – uskače u vozove kako bi se besplatno vozio, stopira, kupuje odeću u prodavnicama namenjenim ugroženom stanovništvu, sve što poseduje nosi sa sobom u rancu i pije vino kada god za to ima priliku. Jedina razlika u odnosu na ostale skitnice je u tome što je kod njega reč o duhovnom putovanju, njegovom buđenju kroz budističke lekcije koje uključuju i saznanje da život predstavlja bol i patnju.
Odrastao je kao hrišćanin i novim učenjem nije zamenio Hrista Budom, niti hrišćanstvo budizmom, već pronalazi sličnosti među njima – oba verovanja otkrivaju duboke istine i imaju snagu da promene ljudske živote na bolje. Rej se nalazi na duhovnom putu u nadi da će doživeti nirvanu, duhovno prosvetljenje, koje će mu pomoći da postane što sličniji Hristu – onaj koji voli i prašta.
Verovatno se pitate ko su te „darma lutalice“ i zašto bismo želeli da čitamo o njima? Oni su istraživači i skitnice, oni su svako ko je u potrazi za darmom (večnom istinom o svemu), oni su ti i ja. Sama reč „lutalice“ nema degradirajuće značenje već upravo pokazuje da niko od nas nije bolji od onog drugog jer se svi rađamo i umiremo – zajedno smo u svemu ovome, u dobru i zlu. Mi smo lutalice, pesnici, političari, sveštenici, obični ljudi koji hodaju različitim stazama – ali u osnovi, svi smo isti.
Bilo da čitate „Darma lutalice“ prvi ili sto prvi put, bezvremenske poruke romana dolaze vam kao nagrada i sa svakim čitanjem vas podsećaju na vrednost života. Iako je Keruak koristio druga imena za svoje likove, možemo da prepoznamo u njima mnoge njegove savremenike. Na primer, Alva u romanu je čuveni pesnik bit generacije Alen Ginsburg dok se iza lika Džafija Rajdera krije zen pesnik Geri Sinder.
Keruakov uticaj na kasnije autore je toliki da bismo o njemu mogli da napišemo posebno delo, a ljudi bi osim remek-dela „Na putu“ trebalo da pročitaju i ovaj izuzetno značajan roman koji je prepun sećanja na njegov buran život. Autor koji je dao glas čitavoj generaciji pisaca i spada među najkontroverznije pisce dvadesetog veka zaslužuje da pročitamo što više dela koja su za njim ostala.
Izvor: curledup.com
Prevod: Dragan Matković
