Da li knjige zaista mogu da izleče depresiju? Ovaj terapeut misli da mogu

Biblioterapeuti, nova vrsta terapeuta, propisuje određene knjige kao lekove.

Biblioterapeutkinja Ela Berthud ustanovila je kako njene preporuke za knjige menjaju živote ljudi i pomažu u svemu, od tuge do zlostavljanja.

Da li ste vam se nkad desilo da vam je pročitana knjiga promenila život? Možda je to bilo prvi put kada ste šetali sa pastirom Santjagom iz Koeljovog „Alhemičara“? Ili kada ste čitali neku knjigu iz oblasti samopomoći.

Knjige imaju moć da nas odvedu na drugi kraj sveta i učine da svet posmatramo iz ugla neke druge osobe.

Takođe imaju moć da zacele, kako tvrde biblioterapeuti, nova vrsta terapeuta, koji „pacijentima“ prepisuju knjige, u zavisnosti od onoga što ih trenutno muči u životu.

Šta je biblioterapija?

Biblioterapija nije baš novi fenomen: pisac iz 18. veka, doktor Samjuel Džonson, koji je patio od depresije, jednom je rekao „jedina svrha pisanja je omogućiti čitaocima da više uživaju u životu ili da dobiju motivaciju da ga prežive“.

Na ulazu u svetu biblioteku faraona Ramzesa II pisalo je: „Mesto duševnog isceljenja“.

Biblioterapija postoji od vremena Platona, kako kaže Ela Berthud, britanska biblioterapeutkinja iz svetske organizacije „The School of Life“ u Londonu i koautorka knjige „The Novel Cure“ (za odrasle) i „The Story Cure“ (za decu) sa autorkom Suzan Elderkin.

„Suzan i ja smo mislile da smo mi izmislile biblioterapiju 2008. godine! Uvek smo davali ljudima prave knjige u pravo vreme, ali smo to radile i međusobno, još otkad smo zajedno studirale na Kembridžu.“

Ona kaže da ljudi traže biblioterapiju iz različitih razloga, zbog osećaja kolotečine, pa sve do pravih problema koji žele da reše. Često su izgubljeni i ne znaju odakle da krenu.

„Ljudi dolaze kod nas kada se nalaze u raznim životnim situacijama: kada su ožalošćeni, pred neko putovanje ili pre nego što treba da odu u penziju, pre nego što dobiju prvo dete, kada razmišljaju da prevare partnera i ne znaju šta da rade. Naš 'recept' za knjige uvek prilagodimo njihovim jedinstvenim potrebama“, kaže Berthudova.

Pre prve seanse biblioterapije, Berthudova prvo čitaocima pošalje upitnik sa pitanjima o čitalačkim navikama (zašto čitaju, gde, kada i šta), njihovoj životnoj situaciji i onome što tek treba da se desi u njihovim životima.

Zatim sledi četrdesetominutni razgovor uživo, ili preko Skajpa, nakon čega Berthudova „prepisuje“ osam knjiga koje klijent treba da pričita u narednih nekoliko meseci.

„Svaki naslov dolazi sa objašnjenjem zašto je baš ta knjiga najbolja opcija za klijenta u datom trenutku“, kazala je Berthudova.

„Neki ljudi su iz korena promenili svoje živote zahvaljujući knjigama koje smo im prepisale.“

„Knjige mogu da motivišu ljude da se pokrenu, putuju, dobiju decu, prihvate samoću, sagledaju stvari iz drugačijeg ugla ili shvate kako je ljudima koji žive sa invaliditetom. Toliko različitih stvari možemo naučiti i doživeti pomoću knjiga.“

Kako biblioteke mogu da pomognu?

Terapijska upotreba knjiga korene vuče iz biblioteka, kako kaže Rea Rubin, američka savetnica za biblioteke i autorka knjige iz 1970-ih pod nazivom „Using Bibliotherapy: A Guide to Theory and Practice“.

Ona kaže da je 1904. godine jedan bibliotekar prvi koristio knjige za lečenje mentalnih bolesnika u bolnici u Vejverliju, u saveznoj državi Masačusets.

Godine 1939, biblioterapija je dobila službeno priznanje biblioteka, kada je bolničko odeljenje Američkog udruženja biblioteka (ALA) imenovalo svoj prvi odbor za biblioterapiju.

Rubinova je napisala: „Biblioterapiju mogu da koriste agencije iz zajednice, posebno javna biblioteka, kako bi ljudima pružili priliku da razgovaraju o svojim osećanjima, upoređujući slične situcije i likove iz knjiga.

„Kroz identifikaciju sa likom u knjizi ili reakcijom na situaciju u filmu, ljudi mogu da razgovaraju o sebi i svojoj situaciji, zbog objektivnosti koju pruža literatura. Biblioterapija može biti od velikog značaja bibliotekama koje se trude da zadovolje potrebe svojih čitalaca.“

Čitanje kao terapija od tada prelazi iz biblioteke u škole i druge zajednice širom sveta.

Jedan čitalački klub sa sedištem u Mumbaju, nosi naziv „Biblioterapija nakon vežbanja“ i spaja duh čitalačkog kluba sa biblioterapijom, gde čitaoci mogu da pričaju o svom mentalnom zdravlju.

Moć isceljenja

Šta se dešava u nama kada se sklupčamo i čitamo knjigu?

Čitanje vas tera da druge poslove ostavite po strani i da se posvetite sebi, objašnjava Berthudova, čija je knjiga „The Art of Mindful Reading: Embracing the Wisdom of Words“ objavljena 2019. godine.

„Odlazak u neki drugi svet vrlo dobro deluje na previše aktivan um, a pošto čitanje romana zahteva fokus na duže vreme, ima umirujući efekat sličan meditaciji. Ako čitate knjigu koja govori o situaciji u kojoj se i vi nalazite, onda je to još bolje.“

Proces identifikacije sa junakom može dovesti do katarze i izlečenja, dodaje Berthudova.

„Kada pročitate sjajnu knjigu, živite tu priču i postajete likovi o kojima čitate, što produbljuje vašu perspektivu i razumevanje života.“

Roditeljima i deci knjige mogu pomoći da pokrenu neke ozbiljnije teme.

„Kada smo pisale 'The Story Curve', dosta vremena smo provele tražeći odgovarajuću knjigu koja govori o zlostavljanju“, kazala je Berthudova.

„To je tako teška i užasna stvar koja se događa detetu i vrlo mu je teško da govori o tome, jer ga je sramota ili jer se plaši osude.“

„Knjige mogu biti izuzetno korisne u tim situacijama. Deca su na sigurnom i to im omogućava da pričaju o toj temi, kao i da se ugledaju na likove iz knjiga koji ih uče kako sebi da pomognu.“

Čitanje knjiga – i ljudi

Čitanje prave knjige u pravo vreme predstavlja čistu slučajnost, kaze Berthudova.

„Neke knjige poput 'Zen i umetnost održavanja motocikla: ispitivanje vrednosti' Roberta M. Pirsiga ili 'Alhemičar' Paola Koelja treba da se čitaju u  određenom dobu, sve kasnije od toga je pekasno.“

Berthudova smatra da su knjige vrlo neposredan način da se sa nekim povežete i da nekoga razumete.

„Ako kažu: 'Volim Stiga Lašona' ili Dž. D. Selindžera, ili Majkla Ondačija, čini mi se da već znam dosta o njima.“

Njeni klijenti se vidno opuste kad počnu da pričaju o knjigama.

„Mnogi od mojih novih klijenata bili su pod stresom i bili su jako uznemireni zbog svakodnevnih obaveza. Život provode brinući o raznim stvarima, nikad ne provodeći kvalitetno vreme sa svojom decom.

„Razgovor o knjigama sa klijentima je poput gledanja cveća kako cveta - lica im se ozare, sećaju se vremena koje su provodili čitajući dok su bili mlađi i shvataju da opet imaju priliku da čitaju.“

Berthudova kaže da i osobe koje nemaju vremena, na razne načine, mogu da uključe knjige u svoj svakodnevni život.

„Slušanje audio knjiga u kolima, sa decom, na dugim putovanjima ili u svakodnevnoj vožnji do škole, može da bude veoma zabavno i kvalitetno provedeno vreme. Volim da pomažem ljudima da promene svoje živote“, kazala je Ela Berthud.

Autor: Kejt Vajting

Izvor: weforum.org

Prevod: Lidija Janjić