Da li je posedovanje knjiga koje nikada nećemo pročitati – umetnost?
Čini se da postoje dve vrste vlasnika polica sa knjigama: oni koji poseduju više knjiga nego što mogu da smeste, koji knjigama popunjavaju baš svaki prazan prostor, i oni koji svoje police vešto šaraju gomilicama knjiga a da imaju prostora za pokoju saksiju sa biljkom ili uramljenu fotografiju.
Foto: magnific.com
A tu su i oni poput Ešli Tisdejl, čije su police za knjige – prazne. Zvezda filma „The High School Musical“ je pre nekog vremena postala hit na internetu zato što je za Architectural Digest priznala da je police u svom domu na Holivudskim brdima popunila specijalno zbog snimanja.
„Da budem iskrena, ove police sa knjigama su zapravo bile prazne pre nekoliko dana“, rekla je Ešli Tisdejl. „Naterala sam muža da ode u knjižaru, i rekla mu nešto u fazonu da mora kupi 400 knjiga.“ (Alternativni plan njenog muža, da „postepeno sakuplja knjige i stavlja ih na police“, Tisdejl je odmah odbacila.)
Naravno, usledila je gomila komentara na X-u, ostavivši korisnike bez teksta. Međutim, ispostavilo se da je kupovina knjiga „na metar“ radi popunjavanja polica standardna stvar među bogatima i slavnima – što se događa sve češće, pošto su police sa knjigama postale adekvatna „pozadina“ koja daje „intelektualnu težinu“ onlajn sastancima preko Zuma.
Prema navodima portala MailOnline, Adel je pre pandemije potrošila više od 1000 funti u pohodu na knjižaru „grabeći knjige sa polica a da nije pogledom prešla preko rikni, a kamoli sižea“. Barem ih je Adel sama kupila, ističe Majls de Lang, dizajner enterijera koji radi za Potterton Books, specijalizovanog dobavljača knjiga. On kaže da su dizajneri enterijera često zaduženi za nabavku knjiga za klijente: „One služe kao dekoracija, i kupuju ih kao kada kupuju neki mali ukrasni predmet.“
Međutim, popunjavanje polica ekskluzivnim ilustrovanim knjigama može da košta i do 5000 funti, a klijenti retko žele da potroše toliki novac na knjige, kaže De Lang. „Daće vam 1000 funti, a za taj novac možete da kupite 20-ak knjiga, što nije dovoljno da popunite police kojima je prekriven jedan ceo zid. Kompromis često dođe u vidu gomilica od po dve ili tri knjige, kombinovanih sa vazama ili džidža-bidžama.“
Ako imate novac koji želite da potrošite na knjige koje nikada nećete čitati, postoje posvećeni „kustosi za police za knjige“, poput Tačera Vajna, koga je Gvinet Paltrou, nakon što je renovirala kuću, unajmila kako bi nabavila nekih šestotinak knjiga.
Vajnova kompanija prodaje komplete knjiga klasične književnosti sa zaštitnim omotom koji se izrađuje po narudžbini – što je patentirani pristup, kako sam objašnjava, koji omogućava nekome da poseduje „kompletna dela Džejn Ostin, ali u određenoj boji koja se slaže sa ostatkom prostorije“.
Izložbena prostorija ove kompanije u Koloradu može delovati kao ultimativni hir slavnih, ali od pandemije naovamo su i neke knjižare počele da nude usluge popunjavanja polica. Izdavači su se takođe pomirili sa činjenicom da mnogi knjige ipak procenjuju na osnovu korica.
Pingvinova edicija klasika u tekstilnom povezu, koja uključuje naslove poput „Uliksa“ i „Eme“, sa naslovnicama koje kao da su pravljene direktno za Instagram, izuzetno je uspešna. Jedan komplet ovih knjiga u kutiji uočen je čak i na stolu vojvotkinje od Kembridža!
Bea Karvaljo, glavna urednica beletristike u Voterstonsu, kaže da se fotografije knjiga sa upečatljivim dizajnom češće dele na društvenim mrežama, i da to podstiče njihovu prodaju: „Prelepe slike, kojima se možete praviti važni, postale su veoma bitne... A knjige sa bojenim rezom se odlično kotiraju na Tiktoku i Instagramu.“
Sve je to podstaklo izdavače da se upuste u inovacije. Voterstonsovo specijalno izdanje knjige „Lekcija iz hemije“ Boni Garmus na forzecu ima prikazan periodni sistem elemenata. To je fantastičan roman, dodaje Karvaljo, a dizajn ga dodatno obogaćuje: „Ako volite neku knjigu, želite da je s ponosom pokazujete.“
Upravo iz tog razloga, dizajneri koji kupuju knjige imaju tendenciju da se drže publicistike, a ne romana. Jer njihov je zadatak da „nafiluju“ police naizgled neutralnim naslovima koji se odnose na interesovanja klijenata – kao što su na primer vino ili avijacija – tako da kada dođu njihovi prijatelji, imaju osećaj kao da su domaćini sami odabrali sve svoje knjige. Romani bi ih dodatno izdali, kada bi ih neko upitao da li su ih pročitali – a nisu.
Foto: magnific.com
Porast rada od kuće omogućio je da ljudi dodatno budu izloženi tuđim pogledima. A time i njihove police. Nije ni čudo što se sve češće usvaja da „ono što kažete nije toliko bitno koliko polica sa knjigama koja se nalazi iza vas.“
Video-intervju za Vouge u kome je prikazan dom pevačice Adel u Los Anđelesu otkriva da njene police sa knjigama sadrže naslove kao što su „Mozaici Rima“ i „Japanske grafike“. „Tamo gore ima dobrih naslova“, rekla je slavna pevačica dok je kamera šarala po njenim knjigama.
Isto tako, pomno proučavanje polica Ešli Tisdejl otkriva biografije slavnih ličnosti, enciklopedije, kuvare i knjige o modi, psihologiji, sticanju bogatstva i samopomoći – dok njen ukus za beletristiku kao da se proteže samo na romane Kena Foleta. Tisdejl je prilično vedro podnela kritike na svoj račun povodom cele situacije, podelivši preporuke za svoje omiljene knjige (i tražeći preporuke) u objavi na svojoj veb-stranici, koja se bavi životnim stilom. Uz izvinjenje što sporo odgovara na poruke: „Nedavno sam dobila puno novih knjiga za čitanje.“
Autor: El Hant
Izvor: theguardian.com
Prevod: Kristijan Vekonj
