Čika Pol našoj deci – Knjiga legendarnog „Bitlsa“ o Batadeki
„Volim to, kad se završi dan, da ga zapečatimo čitajući klincima. To sam uvek voleo da radim i pravo je zadovoljstvo kad ih vidite da su zadremali“, kaže Pol Makartni, član „Bitlsa“, (ko)autor nekih od najlepših pesama u rokenrolu, a odskora i pisac za decu.
„Ne znam ko je taj Pol Makartni, ali Kanje ima da mu napravi karijeru ovom novom pesmom“, napisao je izvesni Džošua na Tviteru pre pet godina kada su zajedno snimili „Only One“. Taj i slični sarkastični Tviter-komentatori, koji hvale Vesta što „otkriva nove talente“ i izazivaju smeh kod fanova „Bitlsa“, nešto su ipak pogodili. Makartni se, objavljujući nekoliko godina kasnije „Hej, Batadeko“, pokazao i kao darovit pisac za decu. Knjiga „Hey, Grandude“ objavljena je jesenas na Ostrvu, a pre nekoliko dana pojavila se i kod nas kao „Hej, Batadeko“ (izdavač Laguna, prevod Zoran Penevski).
U jednostavno i toplo ispričanoj priči, obogaćenoj crtežima kanadske ilustratorke Ketrin Derst, Batadeka zatiče svojih četvoro unuka u sobi po kišnom danu i da bi ih spasao od dosade vadi svežanj razglednica i magični kompas, pa ih vodi na put pun pustolovina. Dok deca uživaju u maštovitom putovanju s kraja na kraj sveta (jer tu su i plaže, i pustinje s kaubojima, i švajcarski Alpi…), knjiga će starije čitaoce svojim nadrealnim skokovima i situacijama podsetiti možda i na „Magical Mystery Tour“.
Džon Lenon imao je svoje razloge da 1964. godine objavi knjigu pesama, zapisa i ilustracija (kod nas prevedena kao „U ličnom spravomspisu“), a zašto se i Makartni odlučio da objavi knjigu, i to za decu? Na to su ga, kaže, naveli upravo njegovi unuci. Jedan od njih slučajno ga je nazvao „batadeko“, to su prihvatili i ostali i taj nadimak mu je ostao. Makartniju se to dopalo i počeo je da smišlja priče o Batadeki.
„Zamislio sam ga kao pomalo ekscentričnog starijeg tipa, sa sedom bradom i repićem, tako da je malo u fazonu, nosi šeširić i leptir-mašnu. I ima magični kompas uz kakav, kada ga protrlja, može da stigne gde god hoće“, kaže pisac knjige „Hej, Batadeko“.
Pošto na jednom mestu u knjizi stari hipi Batadeka unucima svira gitaru, novinari BBC-ja pokušali su da Makartnija (77) privole da kaže da je lik gradio po sebi.
„Nisam ja baš kao on. On ume sa magijom, a ja ne“, odgovorio je slavni „Bitls“.
Ali i on svira svojim unucima. Za BBC je opisao jedno veče kada se dohvatio gitare i odsvirao im „Blackbird“.
„Reagovali su, onako, 'to je baš lepo'. Ne kao da im neki slavni tip svira 'Blackbird'. To je samo deka“, ispričao je Makartni i dodao da je na koncertima, kada ih povede, sve drugačije.
Makartni se nada da će u knjizi jednako uživati i deca i njihove bake i deke.
Ljubitelji „Bitlsa“ će, nema sumnje, poželeti da bar prelete preko stranica ove ilustrovane knjige, a ko zna, možda će i unuci zatražiti od svojih starijih da im puste neku od ploča, da čuju šta to taj pisac svira.
Autor: Matija Jovandić
Izvor: Nova.rs
„Ne znam ko je taj Pol Makartni, ali Kanje ima da mu napravi karijeru ovom novom pesmom“, napisao je izvesni Džošua na Tviteru pre pet godina kada su zajedno snimili „Only One“. Taj i slični sarkastični Tviter-komentatori, koji hvale Vesta što „otkriva nove talente“ i izazivaju smeh kod fanova „Bitlsa“, nešto su ipak pogodili. Makartni se, objavljujući nekoliko godina kasnije „Hej, Batadeko“, pokazao i kao darovit pisac za decu. Knjiga „Hey, Grandude“ objavljena je jesenas na Ostrvu, a pre nekoliko dana pojavila se i kod nas kao „Hej, Batadeko“ (izdavač Laguna, prevod Zoran Penevski).
U jednostavno i toplo ispričanoj priči, obogaćenoj crtežima kanadske ilustratorke Ketrin Derst, Batadeka zatiče svojih četvoro unuka u sobi po kišnom danu i da bi ih spasao od dosade vadi svežanj razglednica i magični kompas, pa ih vodi na put pun pustolovina. Dok deca uživaju u maštovitom putovanju s kraja na kraj sveta (jer tu su i plaže, i pustinje s kaubojima, i švajcarski Alpi…), knjiga će starije čitaoce svojim nadrealnim skokovima i situacijama podsetiti možda i na „Magical Mystery Tour“.
Džon Lenon imao je svoje razloge da 1964. godine objavi knjigu pesama, zapisa i ilustracija (kod nas prevedena kao „U ličnom spravomspisu“), a zašto se i Makartni odlučio da objavi knjigu, i to za decu? Na to su ga, kaže, naveli upravo njegovi unuci. Jedan od njih slučajno ga je nazvao „batadeko“, to su prihvatili i ostali i taj nadimak mu je ostao. Makartniju se to dopalo i počeo je da smišlja priče o Batadeki.
„Zamislio sam ga kao pomalo ekscentričnog starijeg tipa, sa sedom bradom i repićem, tako da je malo u fazonu, nosi šeširić i leptir-mašnu. I ima magični kompas uz kakav, kada ga protrlja, može da stigne gde god hoće“, kaže pisac knjige „Hej, Batadeko“.
Pošto na jednom mestu u knjizi stari hipi Batadeka unucima svira gitaru, novinari BBC-ja pokušali su da Makartnija (77) privole da kaže da je lik gradio po sebi.
„Nisam ja baš kao on. On ume sa magijom, a ja ne“, odgovorio je slavni „Bitls“.
Ali i on svira svojim unucima. Za BBC je opisao jedno veče kada se dohvatio gitare i odsvirao im „Blackbird“.
„Reagovali su, onako, 'to je baš lepo'. Ne kao da im neki slavni tip svira 'Blackbird'. To je samo deka“, ispričao je Makartni i dodao da je na koncertima, kada ih povede, sve drugačije.
Makartni se nada da će u knjizi jednako uživati i deca i njihove bake i deke.
Ljubitelji „Bitlsa“ će, nema sumnje, poželeti da bar prelete preko stranica ove ilustrovane knjige, a ko zna, možda će i unuci zatražiti od svojih starijih da im puste neku od ploča, da čuju šta to taj pisac svira.
Autor: Matija Jovandić
Izvor: Nova.rs
