„Budućnost geografije“ iz prve ruke: Trka u svemiru
Sa uvidima i lucidnošću koji su Tima Maršala učinili najpopularnijim piscem kad je reč o geopolitici, knjiga „Budućnost geografije“, koju nam preporučuje urednik Srđan Krstić, opisuje rivalstva velikih sila, nove tehnologije, trgovinu, sukobe u kosmosu i šta će sve to značiti nama dole na Zemlji.
Ovih dana se dosta pričalo o fenomenu nazvanom „Plavi Mesec“, kada je pun mesec najbliži Zemlji. Mesec je inače jedino nebesko telo na koje su se ljudi i sami spustili. I to pre pola veka (osim ako Kjubrik nije režirao nekoliko dugometražnih filmova u produkciji NASA, u šta neki veruju). Istovremeno, na društvenim mrežama možete da vidite sumorne ali čudesne snimke sa površine Marsa: stena, pesak, stena, crveni pesak. I dok gledate pun mesec i skrolujete marsovske sličice, da li se zapitate čiji su Mesec i Mars? Ko i kako može i sme da premeće marsovsko kamenje i skuplja mesečevu prašinu?
U doba „velikih otkrića“ kada su Evropljani „otkrivali ljude i zemlje“, koji su najnormalnije srećno živeli neotkriveni na ovom našem trećem kamenu od Sunca, zavladala je glad za pustolovinama. Svi su želeli da budu istraživači, da nešto „otkriju“, da doprinesu shvatanju veličine i lepote sveta. U stvarnosti ti plemeniti ciljevi su se svodili na goli interes, eksploataciju, pljačku i porobljavanje. Sad više nema šta da se „otkrije“, osim u morskim dubinama gde ne možemo duboko i ka središtu Zemlje gde smo stali na prvih 12 od 6.371 kilometra, i tu ćemo ostati.
Sve mogućnosti su otvorene
Nove avanture i osvajanja su gore, u svemiru. Nova prostranstva, rude, bogatstva. Sve je to gore iznad nas. Samo dotle treba stići, a i kada se stigne, važno je znati šta je moje, šta je tvoje ili šta bi moglo da bude zajedničko. Svemir je manje-više beskonačan, čak su i rastojanja u našem neposrednom komšiluku ogromna, ali postoje neke tačke u orbiti oko Zemlje koje su svima interesantne, mesta na ne baš gostoljubivom Mesecu koja su idealna za naše prve naseobine, ali njih nema puno. Sa Marsom, nama najbližom planetom, biće ista priča. U suštini, ma kako da je gore veliko, tamo gde je nama zgodno već vlada velika gužva, a biće sve veća.
U fenomenalnoj knjizi „Budućnost geografije“, koja će vam dati presek trenutnog stanja naših „velikih otkrića 2.0“. Tim Maršal vam predstavlja celokupnu sliku našeg osvajanja svemira, sve probleme, zamke i potencijalne opasnosti koje ono nosi. Videćete dokle su stigli Amerikanci, Kinezi, Japanci, Rusi, Evropa, kao i ostatak sveta i kako se to odražava na nas dole na Zemlji. Ovde nema ni Darta Vejdera ni Klingonaca, samo ono što nas zaista čeka, a to jeste fascinantno. Naslov „Budućnost geografije“ u sebi krije i jednu zamku. Izuzetna knjiga čitaocu otvara neverovatne perspektive i nezaobilazna je za sve koje bi da promisle o svojoj budućnosti, ali govori i o budućnosti, koju ćemo s mukom graditi negde daleko od planete Gea – imena u korenu reči geografija – ako je ne budemo pazili. Da li će svemir biti naš sledeći stepenik u ekspanziji ili poslednje utočište, ostaje na nama, a pisac nam je iznedrio knjigu koja ostavlja sve mogućnosti otvorene. Verujte mi, vredi je pročitati.
Autor: Srđan Krstić, urednik izdanja
Izvor: časopis Bukmarker, br. 45
