Budućnost čeka iza ugla
Kada je početkom devedesetih u razmaku od nepunih godinu dana izgubio oba roditelja od raka, Dejv Egers prekida studije i preuzima brigu o mlađem bratu. Njegova prva knjiga, memoarska proza „Potresno delo zapanjujuće genijalnosti“ zasnovana je na ovim događajima i 2000. godine bila je najužem izboru za Pulicerovu nagradu. Pored pisanja romana i scenarija, Egers je slikar, nezavisni izdavač i aktivista, jedan od pokretača The International Congress of Youth Voices, dešavanja koje na godišnjem nivou okuplja mlade pisce i aktiviste. Početkom dvehiljaditih osnovao je i neprofitnu organizaciju 826 Valencia koja mladima omogućava da razviju i usavrše svoje spisateljske veštine, a njihovim profesorima jezika da afirmišu pisanje.
Egersovi noviji romani dotiču se gorućih američkih tema koje su globalno relevantne. Čak i kada je kontekst distopijski, roman u formi parabole, likovi bezimeni, nema sumnje ko su negativci a ko žrtve o kojima Egers piše. Dobar deo njegovog rada u domenu književnosti i aktivizma usmeren je na promenu perpcepcije i načina na koji Amerika tretira izbeglice i doseljenike. Smatra da će situacija sa društvenim mrežama i zloupotrebom informacija eskalirati pre nego što svi postanemo svesni do koje mere nam kroje stvarnost. Primećuje da je izuzetno porastao prag tolerancije na izloženost u virtuelnom okruženju. I dok su ljudi u bliskom, fizičkom kontaktu skloniji ljubaznosti, društvene mreže izvlače ono najgore iz njih. Kaže da treba saslušati mlade – entuzijazam i jasnoća sa kojom oni percipiraju stvarnost upravo ono što nedostaje onima koji kreiraju našu svakodnevicu.
U vrlom, novom svetu „Kruga“ objavljenom 2013. vidimo verziju bliske budućnosti sa dobro poznatim akterima naše sadašnjosti utkanim u likove Egersovih junaka. Na trenutke ciničan, otpor koji ima prema tekovinama novog milenijuma nedvosmisleno ukazuje na autora starog kova, onog koji preferira reč na papiru. Društveni autizam u koji srljamo zahvaljujući tehnološkom totalitarizmu treba da nas brine jer ga percipiramo kao nužnost.
Roman „Parada“ je parabola o ratu i njegovim posledicama. Svedenim jezikom i likovima lišenim individualnosti, Egersova alegorija nas suočava sa opasnostima napretka kada konce vuku negativci iz senke. Neimenovana zemlja polako izlazi iz mračnog perioda posle decenija građanskog rata. U znak primirja vlada donosi odluku da se izgradi novi put koji povezuje delove razorene države. Dva neimenovana radnika strane kompanije poslata su da privedu kraju ovaj projekat, da polože put od siromašnog juga do bogatog severa gde se nalazi glavni grad. Ne znamo ništa o njima – ko su sada, ko su bili – što generiše neizvesnost tokom čitavog romana. Kada njih dvojica završe svoj posao po strogom rasporedu, plan nove vlade je da organizuje veliku paradu duž površine koju su asfaltirali i time proslavi način na koji ujedinjuje zemlju i otvara nove mogućnosti ljudima koji su ranije živeli u siromaštvu. Kako se zadatak primiče kraju, obojica se suočavaju sa apsurdom svog položaja i teškim posledicama sopstvenog prisustva u stranoj zemlji.
Autor teksta: Ivana Veselinović
