Bret: Morate biti tvrdoglavi da biste postali pisac

„Moja majka mi ne veruje da ja zaista imam posao pa moram da joj dokažem“, rekao je Bret oduševljen što vidi veliki broj ljudi koji su se na Beogradskom sajmu okupili zbog knjige.

„Više nisam usamljen. Osećam se kao kod kuće“, dodao je, dirnuvši prisutne u sali.

Nije mu bilo lako da odgovori na pitanje šta ga je nadahnulo da počne da piše i gde pronalazi inspiraciju.

Prva knjiga koju je pročitao i koja ga je u „uvukla“ u svet književnosti i epske fantastike bila je Tolkinov „Hobit“, ali je, kako je rekao, pročitao na hiljade stripova, bio veliki obožavalac superheroja, ima veliku kolekciju knjiga fantastike.

„Ko zna kako bi izgledao moj život da sam prvo čitao Šerloka Holmsa, ali najbolja stvar koja mi se desila bila je knjiga Terija Bruksa i pre nekoliko meseci sam kao najveći fan izveo Bruksa na večeru“, otkrio je Bret.

Naglašava da nema jedne čarobne pilule iz koje dolazi inspiracija, da su njegove knjige miks različitih stvari, između ostalog i inspiracije koja dolazi iz stvarnog života, od ljudi koje poznaje, pa se tako u prvoj knjizi „Demonskog ciklusa“ bavi strahom, podstaknut terorističkim napadom u Njujorku.

Kaže i da je pobornik nacrta pre početka pisanja koji kod njega može imati i stotinak strana ali tako unapred zna tok priče i može se tokom pisanja posvetiti emocijama junaka.

Ni smrt u njegovim romanima nije slučajna pa je, onima koji nisu stigli da pročitaju poslednju knjigu iz serijala, koju je Laguna objavila u avgustu, otkrio da u njoj umiru svi likovi, a razlozi za to se nalaze u prvoj knjizi.

Na komentar moderatora Dragane Kovačević, da su njegove knjige mračne i pitanje da li zapravo govore o našem svetu, Bret ipak nije hteo da se izjasni.

„Ima onih koji misle da se radnja dešava u ovom našem svetu u nekoj budućnosti, i onih koji smatraju da reč o nekom drugom svetu. Znam istinu, ali ne želim da uništim doživljaj polovini čitalaca. Reći ću samo da, ako i nije u pitanju naš svet, vrlo je sličan njemu i to mi omogućava da govorim i realnim problemima sa kojima se čovečanstvo suočava, bez direktnog upiranja prstom u bilo koga. Zamislio sam priču o velikoj pretnji po opstanak čovečanstva koja bi mogla da se otkloni ako bismo svi sarađivali, ali dve strane ne mogu nikad da prekinu svoj sukob i suprotstave se demonima, zbog svojih međusobnih razlika“, objasnio je Bret.

U njegovim romanima ima dosta jakih ženskih likova što nije obično slučaj sa romanima epske fantastike.

„Nije to problem samo sa epskom fantastikom, nego sa većinom žanrova. Imamo toliko muških likova, a malo ženskih pa i oni se bez razloga menjaju u serijalima kao, na primer, u filmovima o Indijani Džounsu. To je glupo. Ako je pola čovečanstva ženskog roda, onda treba i polovina likova da budu isto žene. To neće ugroziti muške likove“, smatra Bret.

Treba naći nekog ko želi da uloži 100 miliona

Najavio je novu knjigu u kojoj, kaže, će se osloboditi „emocionalnog prtljaga dosadašnjih likova“, uvesti nove likove, ali zadržati delove sveta koji je izgradio.

Postoji interesovanje za ekranizaciju „Demonskog ciklusa“, ali još uvek nema konkretnog dogovora, jer, naglašava, „velika je razlika između postojanja interesovanja i nalaženja nekog ko će uložiti 100 miliona dolara“.

Mladim piscima je dao savet da ako žele da postanu profesionalci, moraju da budu tvrdoglavi, uporni i spremni da neće svaka njihova knjiga biti objavljena.

„Moja prva objavljena knjiga bila je četvrta koju sam napisao. Prethodne nikada neće biti objavljene i ne treba da budu, jer su grozne. Ali da nisam prvo napisao te loše knjige, ne bih nikada napisao dobre. To se dešava svakom autoru i na to morate da budete spremni“, poručio je Bret.

A kako izgleda jedan dan Pitera Breta: ustaje u 5.30 sati kada ga probudi beba, zatim vodi stariju ćerkicu (10) u školu, onda se vraća kući, seda za računar, odgovara na mejlove svojih prevodilaca širom sveta, provede neko vreme na društvenim mrežama kako bi ostao u kontaktu sa svojim čitaocima i popodne počinje da piše.

„Obično nalazim svaki mogući izgovor da ne pišem. Čistim kuću, perem veš, izbacujem đubre, a onda kada se dan primakne kraju, uhvati me panika i sedam da pišem. Nekada sam najbolje pisao noću. Uzeo bih kafu, ušao oko 23 časova u svoju radnu sobu i pisao do dva-tri ujutru. Sada je moja radna soba pretvorena u dečju, a moje navike pisanja prilagođene bebi“, istakao je popularni pisac.

Izvor: Tanjug