Brem Stoker: tvorac Drakule koji je neprestano pisao

Ejbraham „Brem“ Stoker je za života napisao ukupno dvanaest romana, a najpoznatiji je po gotskom hororu „Drakula“ iz 1897. godine. Roman je po izdavanju postao veoma slavan, vremenom je postao književni klasik i kulturni fenomen, a njegov protejski glavni lik je poslužio kao inspiracija za opštepoznati lik savremenog vampira. Ovo je tekst o vrednom Dablincu koji je stvorio grofa Drakulu.

Poreklo

Brem Stoker je rođen 1847. u Klontarfu, priobalnom predgrađu Dablina, i od malih nogu ga je bolest okovala za krevet. Iako je prohodao tek u sedmoj godini, naporno je vežbao i kasnije u životu je postao trofejni sportista: igrao je ragbi, osvajao je nagrade u dizanju tegova i čak je imenovan za „Atletskog šampiona Dablina“ dok je studirao na koledžu Triniti.

Državna služba

Stoker je diplomirao matematiku 1870. godine i nastavio je da radi u državnoj službi u Dablinskom dvorcu, gde je bio zaposlen i kao student. Međutim, njegove književne ambicije su se već tada ispoljavale – tokom ovog perioda je za zaposlene u javnom sektoru napisao priručnik pod nazivom „The Duties of Clerks of Petty Sessions in Ireland“ i prihvatio je da besplatno obavlja posao pozorišnog kritičara za novine Dablin Ivning Mejl.

Prvi roman

„The Primrose Path“, prvi Stokerov roman, objavljen je u nastavcima u irskom nedeljniku Šamrok 1875. godine. Oslanjajući se na svoja pozorišna iskustva, Stoker je zasnovao zaplet na pozorišnom stolaru iz Dablina koji se sa suprugom seli u London u potrazi za poslom, da bi se potom odao piću u ubio je. Nedugo posle objavljivanja romana, Stokerov život je krenuo u sličnom – ali srećom, mnogo vedrijem – smeru.

Selidba u London

Stoker je recenzirao predstavu „Hamlet“, u režiji glumca i upravnika pozorišta Henrija Irvinga, koja se odigrala u Dablinskom kraljevskom pozorištu 1876. godine, a potom se i upoznao sa Irvingom u hotelu Šelburn i njih dvojica su postali doživotni prijatelji. Dve godine kasnije, nakon što je oženio Florens Bolkom – bivšu verenicu Oskara Vajlda – Stoker se preselio u London i počeo je da radi u Irvingovom Licejskom pozorištu na Vest Endu. Stoker je 27 godina vodio Irvingov posao i bio mu je lični asistent, a navodno je tako napisao oko pola miliona pisama. 1879. godine su Florens i on dobili svog prvog i jedinog sina i nazvali su ga Irving Noel Tornli Stoker.

Pisanje

Stoker je nastavio da piše iako je naporno radio za Irvinga, pa je 1881. objavio zbirku dečjih bajki, a potom i drugi roman, „The Snake’s Pass“, 1890. godine. Navodno je proveo između sedam i deset godina u istraživanju i pisanju svog remek-dela „Drakula“, koje je objavljeno sedam godina nakon romana „The Snake’s Pass“. Ovaj epistolarni roman opisuje pokušaj grofa Drakule da raširi vampirizam po Engleskoj i sastoji se od izmišljenih zapisa u dnevniku, novinskih isečaka i drugih dokumenata koji su doprineli njegovoj verodostojnosti i popularnosti. Iako ovo nije bio prvi vampirski roman, definisao je ideju savremenog vampira u kasnom dvadesetom veku, kada su počele da izlaze filmske adaptacije romana.

Kasniji život

Posle Irvingove smrti 1905. godine, utučeni Stoker je napisao dvotomnu biografiju svog prijatelja i idola, koja je objavljena 1906. Nastavio je i da piše fikciju i održavao je uspešne predstave u pozorištu Princa od Velsa. Brem Stoker je umro 1912. u 64. godini života, nakon niza šlogova. Kružile su glasine da je umro od sifilisa, ali ovo nikada nije potvrđeno i mnogi sumnjaju da se zapravo radeći iscrpeo do smrti. Do tada je objavio tri zbirke kratkih priča, pet dela publicistike, 12 romana i mnoštvo priča u časopisima i novinama, a imao je i uspešnu karijeru pozorišnog upravnika. Svake godine u oktobru, pred Noć veštica, u Dablinu se održava festival Brema Stokera, u čast ovog plodnog pisca.

Autor: Kejt Felan

Preuzeto sa: theculturetrip.com

Prevod: Đorđe Radusin