Dragan Velikić je tokom septembra održao književne večeri u Konstancu, Štutgartu, Minhenu, Lincu, Kremsu i Beču, na kojima je predstavio nemačko izdanje svog romana „Bonavia“ objavljenog kod izdavača Hanser, a u prevodu Birgit Debert.
Ovih dana je u Mađarskoj objavljena „Bonavia“ u prevodu Bognara Antala u izdanju Napkuta iz Budimpešte. Ovo je sedmi Velikićev roman na mađarskom jeziku. Promocije će se održati u Budimpešti i Pečuju.
„Bonavia“ je priča o odlascima, o ratu u kojem nismo učestvovali, o posledicama raspada Jugoslavije koje se danas svi stide, o sudbinama onih koji izlaz vide u odluci da ostanu ili pobegnu što dalje od „rodne grude“, „ognjišta“, „dedovine“... Jezički besprekorno napisan i, istovremeno, najličniji roman jednog od naših najprevođenijih savremenih autora, dobitnika najvećih domaćih literarnih priznanja.
Izvanredan roman koji potvrđuje da se ovaj autor i dalje razvija unutar koordinata svog književnog sveta i da demonstrira izuzetnu pripovedačku i jezičku kulturu, gotovo savršeno izbrušen stil i fascinantan osećaj za slikovit, upečatljiv detalj. Pisac verno prati i „nadograđuje“ svoje autorske opsesije, od „malih“ opredmećenih simbola svakodnevice, preko vozova i tramvaja, i dakako gradova: Beograda, Zemuna, Budimpešte, Beča, Bostona...
Ovih dana je u Mađarskoj objavljena „Bonavia“ u prevodu Bognara Antala u izdanju Napkuta iz Budimpešte. Ovo je sedmi Velikićev roman na mađarskom jeziku. Promocije će se održati u Budimpešti i Pečuju.
„Bonavia“ je priča o odlascima, o ratu u kojem nismo učestvovali, o posledicama raspada Jugoslavije koje se danas svi stide, o sudbinama onih koji izlaz vide u odluci da ostanu ili pobegnu što dalje od „rodne grude“, „ognjišta“, „dedovine“... Jezički besprekorno napisan i, istovremeno, najličniji roman jednog od naših najprevođenijih savremenih autora, dobitnika najvećih domaćih literarnih priznanja.
Izvanredan roman koji potvrđuje da se ovaj autor i dalje razvija unutar koordinata svog književnog sveta i da demonstrira izuzetnu pripovedačku i jezičku kulturu, gotovo savršeno izbrušen stil i fascinantan osećaj za slikovit, upečatljiv detalj. Pisac verno prati i „nadograđuje“ svoje autorske opsesije, od „malih“ opredmećenih simbola svakodnevice, preko vozova i tramvaja, i dakako gradova: Beograda, Zemuna, Budimpešte, Beča, Bostona...
