Bestseleri postaju sve duži. Ali da li su i kvalitetniji?
Da li imate problem sa koncentracijom ili je knjiga koju čitate i zbog koje vam je teško da se koncetrišete previše dugačka? U vremenu preopterećenom raznim sadržajima koji nam lako skreću pažnju, možda ćete pomisliti da je prethodna konstatacija istinita. Ali ukoliko čitate neki bestseler, onda možda i nije tako. Kao što je za „Gardijan“ izjavio Ričard Li, prosečan broj stranica bestselera se poslednjih godina uvećao u proseku za 25 odsto.
U najnovijem istraživanju interaktivni izdavač „Flipsnack“ je procenjivao dužinu 2515 najprodavanijih naslova na listi „Njujork Tajmsa“, kao i naslove koje je Gugl označio kao „knjige o kojima se najviše raspravlja“ u poslednjih 15 godina. Otkriveno je da je prosečna dužina od 320 strana, koliko su imali bestseleri iz 1999. godine, vrtoglavo skočila na 407 strana do 2014. godine, mada je dužina bestselera te godine varirala od 1328 do samo 80 strana.
Stručnjaci iz ove oblasti su Lija obavestili da je povećanje broja strana moguće objasniti popularizacijom formata elektronske knjige, što znači da ljudi više ne moraju da vuku za sobom ogromne tomove. A možda je za ovu promenu važan faktor pristupačnosti: na kraju krajeva, teško je vizuelno proceniti dužinu elektronske knjige, tako da se stiče utisak da je neko obimnije delo lakše za čitanje. Ali posedovanje neke dugačke knjige nije isto što i čitati je: Li ističe da u proseku samo 60 odsto e-knjiga dospe na prvo mesto liste bestselera.
Ali da li je veće zaista i bolje? Možda. Prema podacima „Flipsneka“, broj recenzija čitalaca se između 1999. i 2014. povećao za 4.4 odsto. I čini se da je veća verovatnoća da će obimnije knjige biti predložene za neku od najznačajnijih nagrada – prosečan broj strana u 2015. godini bio je 457 strana, odnosno za 12 odsto veći od ukupnog proseka.
Prema tome, spremite se: sledeća knjiga koju odlučite da čitate će vam se možda učiniti i duža nego ikada ranije. Mada to zaista ne mora biti važno – za većinu ljubitelja knjiga, prilika da se udube u neku dugačku knjigu znači više vremena provedenog uživajući u nekom zamišljenom svetu.
Autor: Erin Blejkmor
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Maja Horvat
Stručnjaci iz ove oblasti su Lija obavestili da je povećanje broja strana moguće objasniti popularizacijom formata elektronske knjige, što znači da ljudi više ne moraju da vuku za sobom ogromne tomove. A možda je za ovu promenu važan faktor pristupačnosti: na kraju krajeva, teško je vizuelno proceniti dužinu elektronske knjige, tako da se stiče utisak da je neko obimnije delo lakše za čitanje. Ali posedovanje neke dugačke knjige nije isto što i čitati je: Li ističe da u proseku samo 60 odsto e-knjiga dospe na prvo mesto liste bestselera.
Ali da li je veće zaista i bolje? Možda. Prema podacima „Flipsneka“, broj recenzija čitalaca se između 1999. i 2014. povećao za 4.4 odsto. I čini se da je veća verovatnoća da će obimnije knjige biti predložene za neku od najznačajnijih nagrada – prosečan broj strana u 2015. godini bio je 457 strana, odnosno za 12 odsto veći od ukupnog proseka.
Prema tome, spremite se: sledeća knjiga koju odlučite da čitate će vam se možda učiniti i duža nego ikada ranije. Mada to zaista ne mora biti važno – za većinu ljubitelja knjiga, prilika da se udube u neku dugačku knjigu znači više vremena provedenog uživajući u nekom zamišljenom svetu.
Autor: Erin Blejkmor
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Maja Horvat
