Beskrajno zanimljiv pogled na to kako matematika utiče na živote

Moj problem sa knjigama o matematici je to što nikako ne mogu da zapamtim formule, čak ni do sledećeg poglavlja. OK, to što su dosadne takođe ima uticaja. Kit Jejts je rešio ovaj problem tako što ne koristi formule, a ni mnogo matematike u svojoj divnoj (kada nije zastrašujuća) „Matematici života i smrti“. Njegova tajna je zaista jednostavna: on priča priče. Rezultat je da nas uvek zainteresuje, često iznervira i ponekad prepadne. Prkosimo matematici na svoju odgovornost.

Koristeći primere iz vesti, kao što su epidemije ili istrage ubistava, Jejts pokazuje šta je u osnovi ovih događaja – jednostavni brojevi za koje svako može da vidi da li se uklapaju ili ne.

Cela snaga „Matematike života i smrti“ je u jačini stvarnih događaja. Jejts prepoznaje njihovu vrednost i daje nam okvirne činjenice koje se uklapaju u brojeve koji dokazuju neku poentu. Na novoj popularnoj usluzi sekvenciranja gena, on nam jasno pokazuje kako naše pretpostavke o identifikovanju ljudi na osnovu uzorka DNK mogu da budu pogrešne – stravično – dovoljno da pogrešan čovek završi u zatvoru. U ovom konkretnom slučaju, 23andMe mu je dodelio smrtnu presudu zbog pogrešne interpretacije njegovih gena. Dokazao je to (na njegovo veliko olakšanje) koristeći druge slične usluge i pokazao kako brojevi mogu da odvedu analizu na pogrešan trag. Pogrešna matematika se teško dokazuje, ali može da uništi živote.

Pokazuje da nešto toliko nematematično kao što su alge ima potrebu za razumevanjem matematike. Alge udvostručuju svoj broj svakoga dana, sve dok ne prekriju jezero – za 30 dana. Ako vidite da je polovina jezera prekrivena, šta mislite za koliko vremena će biti prekriveno celo? Većina će izračunati veći broj dana, na osnovu toga kada su se alge prvi put pojavile i prekrile pola jezera, ali tačan odgovor je za jedan dan. Greške poput ove dovode do rušenja aviona, Što Jejts takođe pokazuje bolno detaljno.

Doktori večito pogrešno tumače rezultate testova, dajući pacijentima lažne smrtne presude ili lažnu nadu. Jejts navodi primer testova za rak dojke, kojima lekari izgleda predvide devet od svaka dva slučaja raka dojke kod žena. Brojevi su prilično neumoljivi. Sa lažnim pozitivnim rezultatima, 981 žena od nasumičnih 10.000 će dobiti rezultat da imaju rak dojke. Ali od njih će ga samo 90 stvarno imati. Devedeset od deset hiljada (odnosno, devet od hiljadu) nije pandemijska pošast koja treba da izazove paničan strah kod žena, ali tako to lekari predstavljaju kada ih anketiraju. Kada im date pitanja sa ponuđenim odgovorima, lekari imaju mnogo lošije rezultate nego da su dali nasumične odgovore. Pristrasni su u pogrešnom pravcu. Rezultat je nepotrebna operacija, nepotrebna hemoterapija i mnogo besmislene patnje.

U knjizi je i užasavajuće poglavlje o pravničkom neznanju. Takozvani sudski veštaci obmanjuju sudije, porotnike i suprotstavljene advokate besmislicama koje niko ne dovodi u pitanje, zato što ne razumeju šta je rečeno. Jednostavno proberu neki značajniji zaključak iz onoga što su čuli i prihvataju ga kao istinit i značajan. Rezultat su nepravedne presude. U jednom većem slučaju koji navodi, mlada majka je otišla u zatvor zbog ubistva svoja prva dva deteta, zato što je ekspert netačno tvrdio da su šanse da dva deteta iz iste porodice preminu od sindroma iznenadne smrti novorođenčadi (SIDS) jedan u 73 miliona. (Sam je izmislio broj.) To je sve što je porota htela da čuje. Nije bilo važno što je ekspert pogrešio u vezi sa verovatnoćom, pa ni to što deca zapravo nisu preminula od SIDS-a. Broj je bio ogroman, odluka je bila laka: sigurno je kriva po optužbi. U potvrdi presude, apelacioni sud je rekao da nikoga neće prevariti tako suluda tvrdnja.

Istim principom se vode i tvrdnje u medijima, i zato im tako malo ljudi veruje. Tragajući za statistikama i zanimljivim gledištima, reporteri se fokusiraju na neki zapanjujući broj, i izvlačeći ga iz konteksta donose zaključke koji ne stoje, a možda i gore, samo ga ostave da mutira u mašti ljudi koji nemaju nikakve druge činjenice na osnovu koji bi mogli da procenjuju. U odsustvu tih činjenica, stanovništvo se deli na vernike i nevernike, koji su sve ekstremniji u svojim stavovima. Nije ni čudo što Boris Džonson može da laže o ogromnoj količini novca koji je otišao Evropskoj uniji, a čak i kada se ukaže na laž, ona nastavlja da bude osnov za napuštanje Unije. Rezultat je potpuni haos u lakrdijaškoj vladi. Dakle, iako je od ključnog značaja potkrepiti tvrdnje brojevima, retko ko to radi. Još gore, malobrojni mogu da zagospodare brojevima, a odabrana grupa će njima manipulisati u sopstvenu korist.

Jejts se takođe bavi algoritmima, epidemijama i antivakserima. Antivakseri se oslanjaju na jednu majušnu, nevažeću i pogrešno interpretiranu studiju lekara kojem je (kasnije) oduzeta licenca, u kojoj tvrdi da vakcinacija izaziva autizam. To nije tačno, Jejts kaže jasno i koncizno. Ipak, vesti su iz Britanije stigle u SAD, gde su postale jevanđelje milionima kojima činjenice nisu potrebne. Podaci sa naslovne strane su sve što im je potrebno da znaju. Rezultat je povratak zaraza za koje se smatralo da su odavno iskorenjene, sa hiljadama ljudi koji nepotrebno ispaštaju. Izopačeni roditelji čak šalju jedni drugima liznute lizalice, da bi se više dece zarazilo. Veruju lažnom naslovu i ne znaju ništa o stopama smrti i deformiteta od ovih takozvanih obrednih bolesti. To je ludilo na kvadrat, zato što su brojevi naštelovani i servirani umesto činjenica.

„Matematika života i smrti“ je beskrajno zanimljiv, prijatan, privlačan i zastrašujuć pogled na to kako matematika utiče na živote. To je matematika približena ljudima, a Jejts briljira čineći je jednostavnom. I ne morate čak ni da računate da biste to videli.

Izvor: sanfranciscoreviewofbooks.com

Prevod: Borivoje Dožudić