Bernar Verber: „Nadam se da će se ljudi naprasno urazumiti“
Žil Vern 21. veka, ekskluzivno za Novosti o romanu „Šesta faza sna“ i budućnosti čovečanstva.
Pisac francusko-jevrejskog porekla Bernar Verber (1961), koga često predstavljaju kao Žila Verna 21. veka, poneo je u genima sklonost ka umetnosti: majka mu je bila pijanistkinja, a deda poznati slikar iz Tel Aviva. Naklonost čitalaca širom sveta osvojio je naprečac romanom „Mravi“, koji je imao i dva nastavka, a veliki uspeh postiže i novi roman „Šesta faza sna“, koji je nedavno objavila Laguna u odličnom prevodu Ane Martinović. Ova knjiga je bila i povod za ekskluzivan razgovor za Večernje novosti s autorom čija su dela prevedena na 35 jezika i prodata u više od 20 miliona primeraka.
Verber je ispisao i romane „Carstvo anđela“ i „Mi bogovi“, „Naši prijatelji ljudi“... kao i pozorišni komad „Naši prijatelji Zemljani“, prema čijim motivima je snimljen film, koji je sam pisac režirao, a producent je bio slavni Klod Leluš. Glavni junak „Šeste faze sna“ je 27-godišnji Žak Klajn, koji započinje specijalizaciju neuropsihologije, kada njegova majka Karolina, koja se godinama bavila tajnama sanjanja, zbog jednog neuspelog eksperimenta, biva otpuštena, a zatim nestaje. Prethodno ga je obavestila da je otkrila postojanje i šeste faze sna, u kojoj se može putovati kroz vreme. Žak se u to i sam uverava prilikom susreta sa samim sobom, 20 godina starijim. U potrazi za majkom odlazi u Maleziju, gde postoji pleme Senoja, koje „živi za san i kroz san“. Čeka ga neslućena avantura...
Inspiracija za roman bila je, kako navodite, višemesečna nesanica...
Da, tokom godinu dana nisam dobro spavao jer mi se rodila beba koja se budila na svaka dva sata.
I posle silnih naučnih istraživanja, san je i danas velika zagonetka?
Mislim da se u svetu snova nalazi nova terra communita, i da ćemo u budućnosti saznati mnogo toga o snovima i toj teritoriji.
Žanr kojim se bavite nazivate filozofskom fantastikom. Kako to objašnjavate?
Autori naučne fantastike maštaju da će u budućnosti nauka spasti čovečanstvo, a filozofska fantastika smatra da je nauka samo alatka, i da će promena mentaliteta promeniti svet. Ali ja ne verujem da će čoveka spasti tehnologije, mislim da će ga spasti promena mentaliteta. Čekić služi da se izgradi koliba ali i da se rascopa nekome glava. Dakle, to je alatka, ali to što smo ga izmislili nije promenilo naš mentalitet. Kao što smo izmislili i nuklearnu energiju, da bismo podigli električne centrale, ali nam to isto služi da napravimo nuklearnu bombu. To je tehnološka evolucija, ali dok god se mentalitet ne promeni, čovek neće napredovati. Knjiga govori o evoluciji svesti o tome da je sada trenutak za to, kada već menjamo tehnologiju, treba da promenimo i način razmišljanja, svoj mentalitet.
Koji pisci naučne fantastike su na vas najviše uticali?
Tri autora su umnogome uticala na mene. Isak Asimov i njegov „Ciklus o zadužbini“, Frenk Herbert svojim serijalom „Dina“ i Filip K. Dik.
U trilogiji „Mravi“ ove životinjice su predstavljene kao plemeniti junaci, a ljudi kao štetočine i negativci. Zašto?
Zato što sam uneo ravnotežu u stvari. Oduvek smo s prezirom gledali na mrave, i čovek je oduvek sebe smatrao najinteligentnijom životinjom na planeti. Hteo sam da uspostavim ravnotežu i pokažem da mravi, pre svega, postoje već petsto miliona godina, a mi tek tri miliona. Dakle, u prednosti su u odnosu na nas, duže od nas žive na planeti, i pronašli su izuzetno inteligentna rešenja. Dakle, mravi su u svakom slučaju inteligentniji od nas.
U romanu „Zvezdani leptir“ dali ste mračnu sliku čovečanstva koje beži sa uništene Zemlje. Koje su stvarne pretnje našoj civilizaciji i šta bi valjalo preduzeti?
- Nema mnogo rešenja. Ili ćemo se urazumiti ili ćemo otići. U prošlosti su velike evropske porodice odlazile u Ameriku ili Australiju. Sada nema zemlje u koju možemo da pobegnemo, pa zato valja razmišljati o begu u kosmos kako bismo kolonizovali neku planetu. Nadam se da će se ljudi naprasno urazumiti, ali u ovom trenutku mi se čini da nema te snage koja bi mogla da spreči uništenje planete. „Zvezdani leptir“ je optimistična knjiga jer nam poručuje da još uvek postoji način da se izvučemo.
Vaše knjige posebno su popularne u Rusiji i Južnoj Koreji. Kako to objašnjavate?
To su dve zemlje u kojima su mladi shvatili da rešenja njihovih roditelja više nisu primenljiva. I zato su u potrazi za novim rešenjima koje nudi fantastika. Neće ih naći u istorijskoj književnosti ili u literaturi iz oblasti psihologije, jer tu nema rešenja za stvaranje novog sveta, ali ja u svojim knjigama govorim o tome, objašnjavam kako možemo da napredujemo i krećemo se ka nečem pozitivnom.
Svojevremeno ste, tokom jedne ekspedicije plivali sa delfinima i to ste iskustvo uneli u „Šestu fazu sna“.
Plivao sam sa delfinima na Azorskim ostrvima. Oni vam priđu ili ne, nije to kao u delfinarijumu. Dva beluga delfina su mi prišla, gledali smo se nekoliko sekundi i to je ostavilo snažan utisak na mene. Inspirisalo me je. Imao sam utisak da smo ostvarili nekakav kontakt.
Devet meseci pisanja
Koliko vremena provodite u proučavanju građe, pišete li svakodnevno?
Svakoga dana pišem između osam i pola jedan u jednom kafeu. Napišem desetak različitih verzija istog romana, i treba mi devet meseci da napišem jedan roman.
Priča o mački
Na kom rukopisu sada radite?
Imam u planu roman pod nazivom „Mačke sutrašnjice“ koji će govoriti o svetu iz ugla jedne mačke, onako kako ga ona vidi, i o budućnosti kakvu ona može da zamisli.
Autor: Dragan Bogutović
Izvor: Novosti
Foto: © Rüdy Waks
Pisac francusko-jevrejskog porekla Bernar Verber (1961), koga često predstavljaju kao Žila Verna 21. veka, poneo je u genima sklonost ka umetnosti: majka mu je bila pijanistkinja, a deda poznati slikar iz Tel Aviva. Naklonost čitalaca širom sveta osvojio je naprečac romanom „Mravi“, koji je imao i dva nastavka, a veliki uspeh postiže i novi roman „Šesta faza sna“, koji je nedavno objavila Laguna u odličnom prevodu Ane Martinović. Ova knjiga je bila i povod za ekskluzivan razgovor za Večernje novosti s autorom čija su dela prevedena na 35 jezika i prodata u više od 20 miliona primeraka.
Verber je ispisao i romane „Carstvo anđela“ i „Mi bogovi“, „Naši prijatelji ljudi“... kao i pozorišni komad „Naši prijatelji Zemljani“, prema čijim motivima je snimljen film, koji je sam pisac režirao, a producent je bio slavni Klod Leluš. Glavni junak „Šeste faze sna“ je 27-godišnji Žak Klajn, koji započinje specijalizaciju neuropsihologije, kada njegova majka Karolina, koja se godinama bavila tajnama sanjanja, zbog jednog neuspelog eksperimenta, biva otpuštena, a zatim nestaje. Prethodno ga je obavestila da je otkrila postojanje i šeste faze sna, u kojoj se može putovati kroz vreme. Žak se u to i sam uverava prilikom susreta sa samim sobom, 20 godina starijim. U potrazi za majkom odlazi u Maleziju, gde postoji pleme Senoja, koje „živi za san i kroz san“. Čeka ga neslućena avantura...
Inspiracija za roman bila je, kako navodite, višemesečna nesanica...
Da, tokom godinu dana nisam dobro spavao jer mi se rodila beba koja se budila na svaka dva sata.
I posle silnih naučnih istraživanja, san je i danas velika zagonetka?
Mislim da se u svetu snova nalazi nova terra communita, i da ćemo u budućnosti saznati mnogo toga o snovima i toj teritoriji.
Žanr kojim se bavite nazivate filozofskom fantastikom. Kako to objašnjavate?
Autori naučne fantastike maštaju da će u budućnosti nauka spasti čovečanstvo, a filozofska fantastika smatra da je nauka samo alatka, i da će promena mentaliteta promeniti svet. Ali ja ne verujem da će čoveka spasti tehnologije, mislim da će ga spasti promena mentaliteta. Čekić služi da se izgradi koliba ali i da se rascopa nekome glava. Dakle, to je alatka, ali to što smo ga izmislili nije promenilo naš mentalitet. Kao što smo izmislili i nuklearnu energiju, da bismo podigli električne centrale, ali nam to isto služi da napravimo nuklearnu bombu. To je tehnološka evolucija, ali dok god se mentalitet ne promeni, čovek neće napredovati. Knjiga govori o evoluciji svesti o tome da je sada trenutak za to, kada već menjamo tehnologiju, treba da promenimo i način razmišljanja, svoj mentalitet.
Koji pisci naučne fantastike su na vas najviše uticali?
Tri autora su umnogome uticala na mene. Isak Asimov i njegov „Ciklus o zadužbini“, Frenk Herbert svojim serijalom „Dina“ i Filip K. Dik.
U trilogiji „Mravi“ ove životinjice su predstavljene kao plemeniti junaci, a ljudi kao štetočine i negativci. Zašto?
Zato što sam uneo ravnotežu u stvari. Oduvek smo s prezirom gledali na mrave, i čovek je oduvek sebe smatrao najinteligentnijom životinjom na planeti. Hteo sam da uspostavim ravnotežu i pokažem da mravi, pre svega, postoje već petsto miliona godina, a mi tek tri miliona. Dakle, u prednosti su u odnosu na nas, duže od nas žive na planeti, i pronašli su izuzetno inteligentna rešenja. Dakle, mravi su u svakom slučaju inteligentniji od nas.
U romanu „Zvezdani leptir“ dali ste mračnu sliku čovečanstva koje beži sa uništene Zemlje. Koje su stvarne pretnje našoj civilizaciji i šta bi valjalo preduzeti?
- Nema mnogo rešenja. Ili ćemo se urazumiti ili ćemo otići. U prošlosti su velike evropske porodice odlazile u Ameriku ili Australiju. Sada nema zemlje u koju možemo da pobegnemo, pa zato valja razmišljati o begu u kosmos kako bismo kolonizovali neku planetu. Nadam se da će se ljudi naprasno urazumiti, ali u ovom trenutku mi se čini da nema te snage koja bi mogla da spreči uništenje planete. „Zvezdani leptir“ je optimistična knjiga jer nam poručuje da još uvek postoji način da se izvučemo.
Vaše knjige posebno su popularne u Rusiji i Južnoj Koreji. Kako to objašnjavate?
To su dve zemlje u kojima su mladi shvatili da rešenja njihovih roditelja više nisu primenljiva. I zato su u potrazi za novim rešenjima koje nudi fantastika. Neće ih naći u istorijskoj književnosti ili u literaturi iz oblasti psihologije, jer tu nema rešenja za stvaranje novog sveta, ali ja u svojim knjigama govorim o tome, objašnjavam kako možemo da napredujemo i krećemo se ka nečem pozitivnom.
Svojevremeno ste, tokom jedne ekspedicije plivali sa delfinima i to ste iskustvo uneli u „Šestu fazu sna“.
Plivao sam sa delfinima na Azorskim ostrvima. Oni vam priđu ili ne, nije to kao u delfinarijumu. Dva beluga delfina su mi prišla, gledali smo se nekoliko sekundi i to je ostavilo snažan utisak na mene. Inspirisalo me je. Imao sam utisak da smo ostvarili nekakav kontakt.
Devet meseci pisanja
Koliko vremena provodite u proučavanju građe, pišete li svakodnevno?
Svakoga dana pišem između osam i pola jedan u jednom kafeu. Napišem desetak različitih verzija istog romana, i treba mi devet meseci da napišem jedan roman.
Priča o mački
Na kom rukopisu sada radite?
Imam u planu roman pod nazivom „Mačke sutrašnjice“ koji će govoriti o svetu iz ugla jedne mačke, onako kako ga ona vidi, i o budućnosti kakvu ona može da zamisli.
Autor: Dragan Bogutović
Izvor: Novosti
Foto: © Rüdy Waks
