„Beograde, dobro jutro“ – usmeno predanje Beograda
Izuzetno mi je teško da pišem o ljudima koje volim i čiji rad poštujem. Jednostavno se ne osećam dovoljno kompetentnom. Za mene, Dušan Radović je bio i ostao dobri duh Beograda. Ironični, duhoviti, sarkastični glas sa radija koji je ujutru budio Beograđane aforizmima u kojima je skupljao sve što su mislili i osećali ali u to vreme nisu smeli (ili umeli) da kažu.
Iako ga nema 35 godina a ja njegove emisije pamtim samo kroz reprize i snimke davno preslušane, i dalje svaki put kada uključim radio pomislim kako bih volela da čujem njegov promukli glas koji kaže „Beograde, dobro jutro“ i onda u nekoliko rečenica sažme sve događaje dana.
Beogradska Laguna nedavno je objavila u dve knjige izbor tekstova iz Radovićeve emisije „Beograde, dobro jutro“ koja je išla na Prvom programu Studija B. Prva knjiga obuhvata izbor emisija od jula 1975. do novembra 1976. a druga od aprila 1977. do maja 1978.
Iako ovo nije prva ovakva knjiga, do tih starijih izdanja se sve teže dolazi pa će nove generacije sada moći da uživaju u Radovićevim aforizmima, mislima i duhovitostima. U njegovom „skromnom doprinosu beogradskom folkloru, usmenom predanju Beograda našeg vremena“.
Ovo nisu knjige koje se čitaju od korice do korice. Koliko god Radović bio divan i predivan, on je često i gorak i tužan i čitanje svih tekstova od početka do kraja bi vam ostavilo gorkast ukus u ustima, poput taloga prepečene kafe.
Moja preporuka je nekoliko nasumično odabranih tekstova dnevno, uz jutarnju kafu i onih pola sata vremena koje imate samo za sebe, daleko od dece, muža, žene, obaveza. Kada se još niste sasvim razbudili i kada pesmu koju čujete tada pevate ceo dan. Umesto pesme neka to bude Duško Radović.
Misao za moje nedeljno jutro, dok razmišljam o ovom tekstu i ručku koji treba spremiti i stvarima po kući koje treba uraditi i dok pijem kafu i uživam u petnaestak minuta mira i tišine koje povremeno prekine udaranje repa četvoronožnog čudovišta koji mi leži ispod nogu – Od svih koje u kući hranite, pas vam je najzahvalniji i najverniji.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
