U organizaciji austrijskog udruženja „Wort-Farbe-Klang“ (Reč-Boja-Ton) 5. decembra održano je bečko književno veče gde je predstavljena knjiga „Porajmos“ Dušana Savića. O knjizi koja govori o stradanju Roma u koncentracionim logorima pored autora govorili su književnik Duško Novaković i književni kritičar prof. Marko Paovica.
U bečkoj galeriji „Heinrich“ uvodna reč pripala je književniku Dušku Novakoviću, koji je konstatovao da je autor romana „sjajan novi glas u srpskoj savremenoj prozi“, te je u nastavku posvetio obiman deo tematici romana, objašnjavajući i značenje naslova „Porajmos“, koji je pojam za masovno uništavanje evropskih Roma u koncentracionim logorima.
Autor je pročitao nekoliko odlomaka iz romana dajući detaljniji uvid u dešavanja i glavne likove svog dela. Jedan od najznačajnijih srpskih kritičara savremene proze, profesor Marko Paovica, koji živi i radi u Beču, rekao je da Savić ponovo aktuelizuje temu holokausta, dotičući se delimično i veoma bitnih zbivanja iz vlastitog porodičnog kruga.
Autor je izjavio da je roman posvetio svom ocu Dragu Saviću, koji je ujedno jedan od junaka skriven pod pseudonimom Sava Dragosavljević. On mu je pred smrt priznao da je bio u nemačkom logoru. Autor je istakao da je njegova želja bila da „pripoveda o smrti i rađanju, mržnji i ljubavi, zlu i dobru, o prirodi ljudskog zla“, kako bi došao do odgovora koji mu nedostaju, a koje traži celog života.
Autor je pročitao nekoliko odlomaka iz romana dajući detaljniji uvid u dešavanja i glavne likove svog dela. Jedan od najznačajnijih srpskih kritičara savremene proze, profesor Marko Paovica, koji živi i radi u Beču, rekao je da Savić ponovo aktuelizuje temu holokausta, dotičući se delimično i veoma bitnih zbivanja iz vlastitog porodičnog kruga.
Autor je izjavio da je roman posvetio svom ocu Dragu Saviću, koji je ujedno jedan od junaka skriven pod pseudonimom Sava Dragosavljević. On mu je pred smrt priznao da je bio u nemačkom logoru. Autor je istakao da je njegova želja bila da „pripoveda o smrti i rađanju, mržnji i ljubavi, zlu i dobru, o prirodi ljudskog zla“, kako bi došao do odgovora koji mu nedostaju, a koje traži celog života.
type="_moz">
