Autori o svojoj knjizi – Imunitet obuhvata mentalno i emocionalno stanje
Iako većina ljudi i dalje veruje da bolest predstavljaju mikrobi, prehlade, grip i vakcine, pitanje ko će se razboleti, a ko neće daleko je složenije. Svako je izložen hiljadama mikroba dnevno, a neki od njih izazivaju oboljenja. Čovek je imun na širok spektar patogena, i iako ćelije imunog sistema sprečavaju bolest, dobro zdravlje zavisi od nas samih.
Postoji medicinski koncept poznat kao „kontrola domaćina“, koji se fokusira na to koliko zdravlje zavisi od uma i tela. Nevidljivi koreni ljudskog zdravlja u toku života daju iznenađujuće rezultate. Na primer, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Teksasu istražili su stopu smrtnosti među grupama muškaraca i žena koji su bili podvrgnuti operaciji srca, uključujući bajpas srca i zamenu aortnog zaliska. Na pitanje da li će neko umreti šest meseci nakon operacije ili neće, rutinski medicinski pristup bi odgovorio da je tu odlučujući faktor fizičko zdravlje. Ali tim na čelu sa doktorom Tomasom Okmanom nije imao standaradan pristup. Pacijentima su postavili dva pitanja o njihovom svakodnevnom životu: Da li redovno učestvujete u organizovanim društvenim aktivnostima? Da li nalazite snagu i mir u religiji ili duhovnoj veri?
Ovo su jednostavna „da/ne“ pitanja, a prilikom procene odgovora, istraživači su isključili tipične faktore rizika umiranja nakon operacije srca, uključujući starost, težinu bolesti i težinu prethodnog srčanog udara. Kada su ovi faktori isključeni, nalazi su bili zapanjujući:
Osoba koja je na oba pitanja odgovorila „Da“ imala je manje od 5 procenata šanse da umre šest meseci nakon operacije.
Osoba koja je na oba pitanja odgovorila sa „Ne“ imala je između 20 i 25 odsto šanse da umre, šest meseci nakon operacije.
Sve u svemu, društvena podrška i pronalaženje utehe u pruža sedam puta veću šansu da preživite veliku operaciju srca nego neko ko nema nijednu od tih stvari u svom životu. Ovaj ishod pravi jedinu razliku kada se radi o srčanom riziku, pa čak i lošem nivou holesterola, visokom krvnom pritisku i genetskoj istoriji srčanih udara u porodici. Pitanje da li osoba pripada društvenim grupama poput kluba ili crkve predstavlja objektivno merilo, ali religija i duhovnost predstavljaju ono kako se osoba oseća.
U našoj novoj knjizi „Sam svoj iscelitelj“, profesor medicine na Harvardu, Rudi Tanzi, i ja istražujemo novi put ka doživotnom zdravlju koji dopunjuje čovekov imunitet. Širimo imunitet na mentalno i emocionalno stanje, za koja se zna da su apsolutno kritična.
Na primer, svi mi osećamo blagostanje zbog ljubavi, i iako je osećaj subjektivan, tu postoji važan uticaj na ceo imunitet. Da li je zaista moguće da se i vaše ćelije osećaju voljeno? Pre nego što reagujete na ovu, naizgled, smešnu tvrdnju, razmotrite sledeću studiju:
Istraživači sa Jejla su pogledali rezultate 119 muškaraca i 40 žena, koji su uradili najtačniji test za otkrivanje blokada u koronarnim arterijama, poznat kao „koronarna angiografija“. (To je postupak kojeg se mnogi ljudi plaše, iako je, relativno, neinvazivan. Obično se uski kateter ubacuje u podlakticu, sve do srčane arterije. Ubrizgava se boja koja pokazuje unutrašnjost arterije pomoću CT-a ili magnetne rezonance. Na ovaj način se direktno vidi veličina otvora arterije ili veličina blokade). Pacijenti koji su istraživačima rekli da se osećaju voljeno, i da imaju emocionalnu podršku, generalno imaju manja začepljenja koronarnih arterija, što je glavni uzrok srčanih i moždanih udara.
Postoje i drugi faktori rizika koji predviđaju prisustvo srčanih bolesti, poput ishrane, vežbanja, pušenja i porodične anamneze, ali čak i kada se to izuzme, ljubav i emocionalna podrška bili su presudni faktor kada se gledalo ko ima začepljenije arterije. Do istog zaključka došli su i u Švedskoj, kada su pregledali kartone 131 žene. Ali možda se najupečatljivije istraživanje temeljilo na postavljanju jednog jedinog pitanja. Tim sa Univerziteta Kejs Vestern Rizerv ispitao je 10.000 oženjenih muškaraca koji nisu imali anginu pektoris, tipičnu bol u grudima povezanu sa srčanom bolešću (iako se srčani udari mogu javiti i bez navedenih simptoma).
Kao što se očekivalo, muškarci koji su imali najveći broj simptoma bolesti srca, poput visokog holesterola, hipertenzije i starije životne dobi, imaju dvadeset puta veću šansu da će dobiti anginu pektoris u narednih pet godina. Zatim su istraživači postavili jednostavno pitanje: „Da li vam supruga pokazuje svoju ljubav?“ Muškarci koji su odgovorili „Da“ imaju manju verovatnoću da će razviti anginu pektoris, čak iako su imali veliki broj simptoma bolesti srca. Obrnuta situacija je takođe bila tačna. Muškarac sa velikim brojem simptoma bolesti srca, koji je rekao da mu supruga ne pokazuje ljubav, ima gotovo dvostruko veću šansu da dobije anginu pektoris.
Pouka koju treba naučiti jeste da je zdravlje holističko stanje koje obuhvata um i telo. Jedna stvar je jednako bitna kao i druga, jer zahvaljujući povezanosti duha i tela postoji stalna razmena informacija između tela i uma, misli i ćelija. Ova činjenica može biti osnova za viši nivo zdravlja, koji traje čitav život.
Autori: Dipak Čopra, Rudolf E. Tenzi
Izvor: deepakchopra.com
Prevod: Lidija Janjić
