Lagunini autori Điro Asada, Nacuko Imamura, Taijo Macumoto i Sosuke Nacukava samo su neki od predstavnika japanske književnosti, koja poslednjih godina doživljava procvat i veliku popularnost.

Foto: AI

Poslednjih nekoliko godina japanska književnost doživljava procvat i veliku popularnost na globalnoj sceni. Već proslavljeni autori, ali i novi glasovi dalekoistočne poetike, postali su nezaobilazni deo ansambla svetskih bestseler lista i izloga najvećih lanaca knjižara. Potražnja za japanskim naslovima raste još od 90-ih godina prošlog veka, a njihova vizuelna estetika dovela ih je do samog vrha društvenih mreža.

Većina popularnih modernih japanskih romana dopadljiva je zbog dirljivog i opuštajućeg narativa. Ali interesantna je struja mačjih motiva, koji se provlače kroz mnoga ova dela. Bilo da su mačke junaci, ili su samo prikazane na koricama iako se ne pojavljuju u samoj knjizi, raspamećuju čitaoce širom sveta. Naslovi poput „Mace na recept“, „Mačka koji je spasao knjige“ i „Mačka koji je spasao biblioteku“ brzo su našli svoj put do velike čitalačke publike, kako svojom inspirativnom i maštovitom pričom tako i svojom jedinstvenom estetikom.

Prema časopisu Publishers Weekly, u poslednjoj deceniji prevedeno je više od 300 japanskih romana. Do tada je objavljeno samo nekoliko naslova koje su napisale žene. Međutim, interesovanje za japanske autorke, koje kreće još od Sajake Murate, dovelo je do raznovrsnijeg izbora prevedenih knjiga. Dela japanskih spisateljica imaju značajan efekat na rast ovog trenda i doprinose sve većoj vidljivosti japanske književnosti. Na primer, „Žena u Ljubičastoj Suknji“ Nacuko Imamure, jedne od uspešnijih autorki, nagrađena je prestižnom nagradom Akutagava, a dotiče se važnih savremenih društvenih tema i problematika, obogaćujući ženski glas japanske pisane reči koji odjekuje sve glasnije. Roman „Puter“ Asako Juzuki, koji će biti objavljen u Laguninom izdanju, nesumnjivo zauzima mesto pri samom vrhu. Proglašen za knjigu godine prestižnog lanca knjižara Waterstones, osvojio je čitaoce prvenstveno u Velikoj Britaniji, a zatim širom sveta. Dnevni list The Guardian nazvao ga je ukusnim prikazom diskriminacije gojaznosti i mizoginije. Japanske spisateljice konačno dobijaju zasluženo mesto na svetskoj književnoj sceni i nastavljaju tradiciju ženske književnosti koju je započela Murasaki Šikibu još u 11. veku sa „Pričom o Genđiju“, za koju neki smatraju da je prvi razvijeni roman na svetu.

Japanska književnost zapadnim čitaocima nudi drugačiji ugao popularnih žanrova kao što su trileri i misterije, ali i dela van žanrovskih podela, oslikavajući moralno sive likove uz nesvakidašnji narativ, koji nudi svežiji pogled na različita pitanja. Svake godine sve više i više dela prevedene japanske beletristike postaju komercijalni hitovi prevashodno u SAD i Velikoj Britaniji. Japanski autori oslikavaju književni pejzaž ne samo svojim specifičnim izrazom već i odvažnim istraživanjem i preispitivanjem društvenih i egzistencijalnih pitanja, koja su u osnovi univerzalna. U vremenu kada se čitalačke navike i trendovi neprestano menjaju, japanski romani spajanjem lokalnog i opšteg stoički prkose ovim promenama, krojeći intrigantne, ali i opuštajuće priče koje spajaju čitaoce različitih ukusa i uzrasta. Njihova sposobnost da kroz introspektivne i emotivne narative dotaknu suštinska ljudska iskustva garantuje da dalji uticaj neće jenjavati.

Autor: Maša Medić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 51