„Astronomicum Caesareum“, verovatno najlepša naučna knjiga ikad štampana
U vreme renesanse, umetnost, nauka i magija obično su išle ruku pod ruku. Jedan od najboljih dokaza za to je bogato ilustrovani astronomski priručnik Astronomicum Caesareum, štampan 1540. godine. „Najraskošniji renesansni priručnik“, kako ga opisuju na sajtu njujorškog muzeja Metropoliten, nastajao je punih osam godina u štampariji Petra Apijana (pravo ime Peter Binevic), profesora matematike na univerzitetu u Ingolštatu. Prema rečima harvardskog profesora astronomije Ovena Gingriča, radi se o „najspektakularnijem daru štamparskog zanata nauci 16. veka“.
Foto: https://www.metmuseum.org/art/collection/search/337061 under the Creative Commons CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication.
Rezultat Apijanovog višegodišnjeg mukotrpnog rada bila je veličanstvena knjiga posvećena onome što se danas smatra pseudonaukom. „Sastavljanje horoskopa je jedina oblast u kojoj bi ova knjiga danas mogla da se koristi“, smatra Robert Beteridž, upravnik Odeljenja za retke knjige Nacionalne biblioteke Škotske. Pa ipak, iako se Apijan u primerima služio datumima rođenja svojih pokrovitelja (cara Svetog rimskog carstva Karla V i njegovog brata Ferdinanda I), ne bi se moglo reći da je Astronomicum Caesareum bio tek običan priručnik za predviđanje budućnosti.
Uprkos činjenici da je svoje proračune zasnivao na geocentričnom modelu, nemačkom astronomu je pošlo za rukom da precizno opiše pet kometa, uključujući i onu koja će kasnije postati poznata kao Halejeva.
Apijanu se takođe pripisuje i otkriće činjenice da je rep kometa uvek okrenut od Sunca. „Služio se svojom knjigom i kako bi izračunao datume pomračenja“, navodi Gingrič, između ostalog i datum delimičnog pomračenja Meseca do koga je došlo u godini Karlovog rođenja. U knjizi se nalazi i nekoliko tzv. volvela, instrumenata sačinjenih od rotirajućih papirnih diskova namenjenih različitim vrstama hronoloških i astroloških izračunavanja.
Izumiteljem volvela smatra se španski umetnik i pisac Ramon Ljulj, koji je ovaj instrument prvi put upotrebio u jednoj knjizi iz 1274. godine. Lars Gislen, profesor univerziteta u švedskom gradu Lund, Ljuljev izum naziva „rođakom astrolaba“ i dodaje da je reč o „svojevrsnoj veštačkoj memoriji“ ili „kompjuteru od papira“. Apijan je bio specijalista za izradu volvela i koristio ih je u nekoliko knjiga, a one u Astronomicum Caesareumu smatraju se njegovim remek-delom. „Knjiga je rasla i menjala se tokom procesa štampanja“, objašnjava Gingrič, „a konačna verzija sastojala se od 55 listova, od kojih je 21 sadržao pokretne delove.“
Apijan je za svoj rad bio bogato nagrađen. „Car Karlo je profesoru dozvolio da izradi sopstveni grb i dodelio mu pravo da bira pesnike laureate i vanbračnu decu proglašava zakonitom.“ Postavljen je i na poziciju dvorskog matematičara, a primerci njegove izuzetne knjige uselili su se u biblioteke evropske aristokratije, što nimalo ne čudi, jer Astronomicum Caesareum je, po Gingričovom mišljenju, „trijumf štamparstva, astronomije i astrologije, dostojan samog cara“.
Autor: Džoš Džons
Izvor: openculture.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: https://www.metmuseum.org/art/collection/search/337061
