Na poziv biblioteke „Radoje Domanović“ iz Rače, Ana Atanasković održala je književno veče sa akcentom na roman „Zmajeva žena“. Organizaciju večeri je sprovela biblioteka, a promocija je održana u kabinetu za srpski jezik škole „Đura Jakšić“.
Publiku u punoj sali je pozdravila direktorka biblioteke Maja Vetrović, pročitavši kratku biografiju autorke i postavivši prvo pitanje – kako je roman o Jeleni Gatiluzio i despotu Stefanu Lazareviću nastao.
Nastavak večeri sa odlično koncipiranim pitanjima koja su bila bazirana na bojama na koje je roman, po odeljcima, podeljen, vodila je bibliotekarka Gordana Maldini.
Bilo je reči o žutoj, crvenoj i plavoj i kako se karakter i okolnosti Jelene Gatiluzio menjao u skladu sa njima. U publici je bio i istoričar Živojin Andrejić, čija je dva naučna rada autorka koristila u istraživanju za roman.
On je prvi postavio pitanje autorki, usput dajući mali i zanimljivi istorijski ekspoze o despotu Stefanu, naglasivši da veoma ceni kada neko izmašta lik o kome nema podataka i da je u tom smislu autorka imala slobodu koju veoma poštuje.
Dalje su se nizala pitanja da li su žene o kojma autorka piše (kao što je i Ketrin Džonson, žena koja je volela Teslu) bile srećne ili nesrećne zbog činjenice da vole velikane, a autorka je odgovorila da su imale i velikih duhovnih koristi i izazova, što se, opet, može smatrati srećom.
Foto: Milica Simić
Nastavak večeri sa odlično koncipiranim pitanjima koja su bila bazirana na bojama na koje je roman, po odeljcima, podeljen, vodila je bibliotekarka Gordana Maldini.
Bilo je reči o žutoj, crvenoj i plavoj i kako se karakter i okolnosti Jelene Gatiluzio menjao u skladu sa njima. U publici je bio i istoričar Živojin Andrejić, čija je dva naučna rada autorka koristila u istraživanju za roman.
On je prvi postavio pitanje autorki, usput dajući mali i zanimljivi istorijski ekspoze o despotu Stefanu, naglasivši da veoma ceni kada neko izmašta lik o kome nema podataka i da je u tom smislu autorka imala slobodu koju veoma poštuje.
Dalje su se nizala pitanja da li su žene o kojma autorka piše (kao što je i Ketrin Džonson, žena koja je volela Teslu) bile srećne ili nesrećne zbog činjenice da vole velikane, a autorka je odgovorila da su imale i velikih duhovnih koristi i izazova, što se, opet, može smatrati srećom.
Foto: Milica Simić
