Amin Maluf izabran za novog člana Francuske akademije
Francusko-libanski pisac Amin Maluf izabran je u četvrtak, 23. juna za člana Francuske akademije, izuzetno značajne institucije čija je primarna funkcija da brine o poštovanju francuskog jezika i da sastavlja rečnik. Amin Maluf je zauzeo mesto čuvenog etnologa Klod Levi-Štrosa, koji je preminuo 2009. Maluf je postao novi od „40 besmrtnika“ francuskog hrama nauke.
Laguna je objavila skoro sve knjige ovog velikog stvaraoca i borca za toleranciju u svetu: „Samarkand“, „Leon Afrikanac“, „Levantski đerdan“, „Baldasarovo putešestvije“, „Krstaški ratovi u očima Arapa“, „Poremećenost sveta“, „Vrtovi svetlosti“, „Taniosova stena“.
Dobitnik Gonkurove nagrade 1993. godine za roman „Taniosova stena“ koji je za srpsko tržište objavila Laguna, Amin Maluf je izabran za člana Francuske akademije u prvom krugu glasanja sa 17 od 24 glasova, dok je filozof Iv Mišo dobio 3 glasa.
Rođen 25. februara 1949. godine u Bejrutu, u hrišćanskoj porodici, Amin Maluf, koji govori arapski i francuski, posvetio je svoje delo približavanju civilizacija. Kao novinar u glavnom dnevnom listu An-Nahar, bio je prisiljen da 1976. godine ode u egzil u Francusku, jer je u njegovoj zemlji izbio građanski rat.
Teme egzila i identiteta zauzimaju veliko mesto u njegovim esejima. Piše i istorijske romane.
U dva navrata je bio kandidat za Akademiju, 2004. i 2007. godine.
Laguna je objavila skoro sve knjige ovog velikog stvaraoca i borca za toleranciju u svetu: „Samarkand“, „Leon Afrikanac“, „Levantski đerdan“, „Baldasarovo putešestvije“, „Krstaški ratovi u očima Arapa“, „Poremećenost sveta“, „Vrtovi svetlosti“, „Taniosova stena“.
Dobitnik Gonkurove nagrade 1993. godine za roman „Taniosova stena“ koji je za srpsko tržište objavila Laguna, Amin Maluf je izabran za člana Francuske akademije u prvom krugu glasanja sa 17 od 24 glasova, dok je filozof Iv Mišo dobio 3 glasa.
Rođen 25. februara 1949. godine u Bejrutu, u hrišćanskoj porodici, Amin Maluf, koji govori arapski i francuski, posvetio je svoje delo približavanju civilizacija. Kao novinar u glavnom dnevnom listu An-Nahar, bio je prisiljen da 1976. godine ode u egzil u Francusku, jer je u njegovoj zemlji izbio građanski rat.
Teme egzila i identiteta zauzimaju veliko mesto u njegovim esejima. Piše i istorijske romane.
U dva navrata je bio kandidat za Akademiju, 2004. i 2007. godine.
