„Alma Maler“ na sceni u Australiji

Roman Saše Dimoskog „Alma Maler“ (Laguna, 2016; prevod Zoran Penevski) biće uskoro postavljen u Australiji, u teatru „La Mama“. Prenosimo deo intervja koji je ovaj makedonski pisac dao portalu mkd.mk.

Četiri godine nakon praizvođenja teksta „Alma Maler“ na sceni Makedonskog narodnog pozorišta, najavljeno je da će on biti postavljen na pozornici „La Mama“ u Melburnu, u Australiji. Kako je tekst stigao do Australije?

Pozorište „La Mama“ u Melburnu, koje je 1970. godine osnovala Beti Berstal, profilisano je kao pozorište dramskog pisca, mesto za nove ideje i nove načine razmišljanja, mesto gde se može da se čuje ono što ljudi misle i osećaju. Pozorište ima nekoliko različitih programa/scena, uključujući i program „Istraživanje“, koji samostalno formira svoj repertoar nezavisno od glavnog programa. „Alma Maler“ je izabran za ovaj program. Tekst je stigao u Australiju preko engleskog izdanja romana, koji je objavio američki izdavač Dalki arkajv pres. Izvanredan prevod Pola Fileva doprineo je da knjiga dođe do publike iz Australije, a time i do priče o scenskoj verziji „Alma Maler“.

S obzirom na kapitalna imena u makedonskoj premijeri – u režiji Vasila Zafirčeva i glume Milice Stojanove i Zvezdane Angelovske, autorske muzike Kaliopi Bukle, da li su poznati detalji postavke u Austriliji?

Australijska postavka će biti prema aktuelnoj dramatizaciji romana, što znači – duo drama. Direktor je Nataša Bredstok, a kasting će uskoro biti završen, jer će predprodukcija početi narednog meseca. Prema rasporedu programa „Istraživanje“, nastup će biti na repertoaru teatra „La Mama“ u junu.

Šta znači makedonskom piscu ili dramskom piscu kad se njegov tekst postavlja u drugoj kulturnoj sredini?

Ulazak u drugi kulturni kod je potvrda da je umetnik stvorio delo sa univerzalnim jezikom. „Alma Maler“ je predstavljena više puta u regionu – performans je izveden i bio je dobro primljen na festivalu u Bugarskoj, dok je roman, pored svog engleskog izdanja, dobio i srpsko za „Lagunu“. Oba izdanja, kao i makedonsko izdanje „Kulture“, imala su svoje uspešne međunarodne sajamske promocije. Stvaranje univerzalnog jezika, ili čežnja za sveukupnim razumevanjem prostora-vremena, krajnji je cilj svakog umetnika, tako da je sticanje kulturnog prostora izvan maternjeg jezika korak ka toj univerzalnosti. Ostaje da se radi na kontinuitetu stvaranja univerzalnog jezika samostalno, ali i sa pravim ljudima i na pravi način.

Izvor: mkd.mk