Aleksandar Ilić: Razotkrivanje

Odakle ideja da napišete baš ovakav roman?

Sa Facebooka. Interesanta mi je razlika između onog što na profilima prećutimo i onog što u inboksima izgovaramo.

Da li zaista mislite da smo postali zavisnici od modernih tehnologija kao što su to glavni junaci vaše knjige?

Junacima romana „PR“ je posao da budu na društvenim mrežama, a ljudi su oduvek zavisni od tehnologije, bilo da je to puka vatra u pećini, visoka peć ili internet.

Radnja se bazira na ljubavnom trouglu. Ima li izlaza iz takve situacije?

Gadna stvar kod ljubavnih trouglova je to što ste uvek u ćošku, a ako ljubav shvatimo konvencionalno, onda barem jedno mora da pati. Valjda je to izlaz.

U kakvoj su vezi ljubavni trougao i PR, odnosno odnosi s javnošću?

Želeo sam da istražim koliko stručnjaci za komunikaciju mogu da budu žrtve emotivnih nesporazuma.

Koja je vaša zamisao savršene sreće?

Život u svetu bez buke u kojem svakodnevno hranjenje nije nužno.

Koja je po vama najprecenjenija vrlina?

Previše se insistira na umerenosti.

Vaša najveća ekstravagancija?

Umesto da pamtim šifre, koristim opciju „forgot password“.

Šta najviše cenite kod prijatelja?

To što ne moramo da se čujemo svaki dan.

Omiljeni pisci?

Džonatan Frenzen, Viktor Peljevin, Mišel Uelbek, Bret Iston Elis i Tomas Bernhard.

Šta ste želeli da postanete kad ste bili klinac?

Vozač đubretarskog kamiona. Čuo sam da nekom iz šire porodice to nije pošlo za rukom, pa sam mislio da ću to da ispravim.

Zbog čega se kajete?

Zato što nisam ostvario dečački san.

Šta vas najviše nervira?

Ljudi koji sve vole. Ne razumem to.

Čega se najviše plašite?

Da ću se jednog jutra probuditi i da neću moći da se setim nijedne lozinke.

Vaša najistaknutija karakteristika?

Kažu mi da sve racionalizujem.

Gde biste voleli da živite?

Na www.boredpanda.com.

Sa kojom ličnošću iz istorije se identifikujete?

Nije baš iz istorije i nije baš poistovećivanje, ali ako bih mogao da biram, ne bi bilo loše da sam se rodio kao Blondi iz „Dobar, loš, zao“.

U kojim situacijama lažete?

Uglavnom ne lažem. Ali ako procenim da će tako svima biti lakše, onda gledam da radim za opšte dobro.

Koju osobinu najviše cenite kod ljudi?

Iskrenost. To bi trebalo da bude osnova svakog dijaloga.

Šta je najvrednije što posedujete?

1400 prijatelja (na Facebooku).

Šta vas nasmeje?

Ljudi sa smislom za autoironiju i autocinizam.

Najluđi provod?

Kad sam glavom probio šoferšajbnu. Nikad više se nisam osećao tako dobro.

Kako podnosite pijanstvo?

Ne pijem. Pijanstva drugih mi ne smetaju ukoliko nisu iritantna.

Da li ste romantični?

Nemam osećaj za romantične situacije. Lakše mi je da podnesem nečiji gnev nego sopstvenu patetičnost.

Kada ste napisali prvo ljubavno pismo?

Početkom XXI veka. Bio je to SMS.

O čemu maštate?

Ne smem da kažem. Bojim se da mi se želja neće ispuniti.

Šta biste ukinuli od svakodnevnih obaveza?

Sve što uključuje redovno ustajanje. Na rasanjivanje budilnikom gledam kao na čisto nasilje.

Koja vrlina je zaboravljena?

Ćutanje.

Izgovori kad kasnite?

Gužva u saobraćaju. To je uvek dovoljno uverljivo.

S kim ne možete da nađete zajednički jezik?

S histeričnim ljudima ni ne pokušavam da nađem zajednički jezik.

Jeste li tremaroš?

Nisam. Ako u nešto nisam siguran, onda se u to i ne upuštam.

Za šta niste dovoljno hrabri?

Za život u prirodi.

Autor: Tanja Nikolić

Izvor: Gloria