„Ajfel“: Štivo koje će vam zagolicati maštu i podsetiti na vaše snove
Književne adaptacije filmskih ostvarenja retko kad budu dobre ili bolje od originalnog predloška. To, definitivno, nije slučaj sa romanom „Ajfel“ Nikole d’Estjen d’Orva, koji je nedavno objavila Laguna.
Pariz, 1886. godine. Zaokupljen svojim metalnim tornjem, čeličnom „sitnicom“ visokom 300 metara koji je sam sebi nametnuo kao posao koji nije želeo, Gistav Ajfel ne diže glavu sa svojih planova i skica.
Svetska izložba zaslužuje ovu opkladu, a Francuska želi da impresionira sve, ali da li je to jedini razlog koji tera Ajfela da neumorno skicira strukturu kule?
Od jedne sudbonosne večere inženjer je opsednut, a u svakoj njegovoj skici javlja se Adrijen, njegova stara ljubav, koja polako oblikuje toranj na kom Ajfel radi – veličanstvena kriva linija njenih leđa koja se spušta od potiljka do struka i formira veliko „A“.
„Gradićemo san!“, kaže Ajfel, i njegov život biće obeležen tom kulom koja se uzdiže u nebo Pariza kao spomenik prkosa, ljubavi i nesalomive ljudske prirode.
Šetajući između prošlosti (i notornosti koju je stekao Statuom slobode) i „sadašnjosti“ Ajfela, autor nam nudi sijaset anegdota i manje poznatih informacija o ovom, slobodno možemo reći umetniku, njegovim „konstrukcijama“ i najčuvenijoj kreaciji i brojnim problemima sa kojima se susretao tokom realizacije projekta.
D’Estjen d’Orv ipak ne upada u klopku koju ova tema predstavlja – da napiše ili romansiranu bajku ili suvoparni istorijski traktat, već uz biografske, tehničke i istorijske aspekte priče nudi i dovoljno sasvim fikcije i francuske romanse koje čine čitavu knjigu fino iznijansiranom, nežnom i dirljivom.
Svet pripada sanjarima, onima koji prkose vremenu, stavovima većine, koji menjaju stvari oko sebe i posipaju po svima nama magičnu prašinu svojih snova. A „Ajfel“ je roman baš o jednom takvom sanjaru.
Jesen je idealno vreme za sanjarenje, a „Ajfel“ je dobro štivo koje će vam zagolicati maštu, dirnuti vas, oraspoložiti i podsetiti na vaše snove. Pogledajte film, lep je, ali je knjiga mnogo, mnogo bolja.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
