Adrijan Čajkovski o romanu „Tigar i vuk“: U svetu između čoveka i zveri

Svako ko prati epsku fantastiku sigurno je čuo za Adrijana Čajkovskog. Advokat, gejmer i, kako ga čitalačka pubilka doživljava, jedan sasvim sjajan tip, autor je serijala Shadows of the Apt kao i romana (prvenca) „Deca vremena“ ovenčanog prestižnom nagradom za naučnofantastični roman „Artur Klark“ za 2016. godinu. Danas razgovaramo sa Adrijanom povodom njegove nove knjige, kao i o izgradnji svetova, pisanju i piscima koji bi mogli da ga pobede u tuči…

Vaša nova knjiga „Tigar i vuk“ nedavno je objavljena. Možete li čitaocima ukratko reći o čemu se u njoj radi i šta ih uzbudljivo očekuje?

Roman „Tigar i vuk“ vodi nas u potpuno novi svet u kome ljudi mogu da se preobraze u životinju zaštitnicu svog plemena. Svi koji mogu da se preobraze u neku životinju u sebi zapravo kriju dušu te životinje, a pojedini – poput glavne junakinje Manije – imaju čak više od jedne. Ovo je moj prvi serijal nakon Shadows of the Apt, zamišljen kao trilogija ili možda i duži ciklus, čija se radnja razvija od Manijeine borbe da pobegne od uticaja svog oca ka nečemu što će uzdrmati čitav njihov svet.

Zašto ste odabrali da se baš te određene životinje pojavljuju u knjizi?

Želeo sam da se udaljim od insekata i paukolikih bića koji su bili zaštitni znak prethodnog serijala. Na kraju sam došao do spoja poznatog i neočekivanog. Ljudi iz Manijeinog hladnog, severnog sveta povezani su sa vukovima, medvedima i tigrovima – što su prilično uobičajeni motivi u pričama o preobražaju – dok likovi koji dolaze iz drugih krajeva imaju drugačije oblike: krokodila, zmija, hijena. Želeo sam da obuhvatim raznovrsne kulture, a te kulture su neraskidivo povezane sa životinjama koje ih predstavljaju.

Da li ste tokom pisnja ove knjige naučili nešto novo? Ako niste, možete li izdvojiti neku važnu lekciju iz rada na prethodnim romanima?

Izbacio sam ogromnu količinu objašnjenja i opisa tog novoizgrađenog sveta. Kada uložite mnogo truda u njegovo osmišljavanje, veoma lako ćete poželiti da čitaocu prikažete baš svaki detalj. Meni je bilo korisno da sve to zapišem jer mi je pomagalo da jasnije oblikujem svet u glavi, ali većina tih delova nije morala da se nađe u konačnoj verziji romana.

Pre nekoliko godina sam Vas slušao kako govorite o borbama u istorijskim rekonstrukcijama. Kako to utiče na Vaše pisanje? S kojim piscem ne biste voleli da uđete u okršaj?

Osnovno razumevanje načina na koji funkcionišu borbe uvek je korisno jer vam daje mnogo širi alat za pisanje takvih scena. Mada, kao što sam već rekao, morate znati i koliko toga ne treba prikazati čitaocu. U romanu „Tigar i vuk“ scene borbi bile su posebno zabavne za pisanje jer se preobražaji događaju trenutno, pa likovi neprestano prelaze iz ljudskog u životinjski oblik, i obratno, u zavisnosti od toga šta im je u tom trenutku korisnije.

A što se tiče borbe sa drugim piscima – iako sam prilično krupan, mislim da postoji čitava armija književnika koja bi me pošteno prebila. Recimo, Majk Kol ili Martin Pejdž, koji je izuzetno vešt mačevalac.

Postoji li šansa da se vratite svetu romana Guns of the Dawn? Obožavao sam tu knjigu.

Vrlo je moguće, ukoliko bude dovoljno interesovanja. Imam ideju za nastavak u kojem se Emili, nakon civilnog života i udaje, ponovo vraća u vojnu službu, jer kada jednom prođete kroz ono kroz šta je ona prošla, rat vas nikada zaista ne ostavi na miru. Verujem da ću jednog dana napisati tu knjigu.

I za kraj, neizbežno pitanje – gde Vas čitaoci mogu pronaći na internetu?

Moj sajt je adriantchaikovsky.com, a možete me pronaći i na Fejsbuku, kao i na X-u pod korisničkim imenom @aptshadow.

Autor: Endru Najton

Izvor: andrewknighton.com

Prevod: Laguna