9 filmova za koje možda niste znali da su ih napisali slavni pisci

2. avgust 2022.

Bavljenje pisanjem scenarija može biti i dobra i loša stvar. S jedne strane, vi dajete puls filmskoj industriji. S druge strane, često ste u senci slavnih reditelja, glumaca i producenata. Retko se sećamo imena scenarista čak i kada su u pitanju naši najomiljeniji filmovi – ali postoje izuzeci, na primer u slučajevima kada su scenaristi romanopisci ili dramaturzi koji su odlučili da zarade dodatnu platu i prožmu film svojim jedinstvenim glasom i stilom. Sledi devet iznenađujućih primera pisaca koji su se oprobali kao filmski scenaristi.

Foto: Freepik

„Veliki san“ (1946), koscenarista – Vilijam Fokner

Čuven po svojoj rečitosti, južnjački romanopisac Vilijam Fokner mora da je delovao kao čudan odabir za Holivud, s obzirom na to da se bavio tipično ruralnim, skoro biblijskim temama. Ali čini se da je uživao dok je radio kao scenarista, mnogo više od svog savremenika Skota F. Ficdžeralda, a noar remek-delo „Veliki san“, koje je nastalo na osnovu romana Rejmonda Čendlera, odiše Foknerovom prepoznatljivom duhovitošću i kompleksnošću.

„Samo dvaput se živi“ (1967) – Roald Dal

Jedan od najčudnijih filmova o Džejmsu Bondu svih vremena „Samo dvaput se živi“ ima malo više smisla kada otkrijete da je scenario napisao autor knjige „Džejms i džinovska breskva“ Roald Dal, koji je bio blizak prijatelj Ijana Fleminga, tvorca Džejmsa Bonda. Dal se odužio tako što je odbacio veći deo Flemingove originalne priče da bi dodao vulkane, nindže i sumo rvače.

„Spajdermen 2“ (2004), koscenarista – Majkl Šejbon

S obzirom na veliku ulogu koju su stripovi igrali u njegovim delima, nije iznenađujuće što je autor „Neverovatne avanture Kavalijera i Kleja“ Majkl Šejbon umešao prste u filmove o superherojima. Da budemo precizniji, on je bio jedan od mnogih scenarista koji su radili na scenariju „Spajdermena 2“. U Šejbonovoj verziji, koja na svu sreću (ili nažalost) nije realizovana, postojao je ljubavni trougao između Spajdermena, Meri Džejn i negativca doktora Oktopusa.

„Supermen“ (1978), koscenarista – Mario Puzo

Autor „Kuma“ Mario Puzo ne samo da je koscenarista originalnog filma o Supermenu sa Kristoferom Rivom u glavnoj ulozi već je i zaslužan za samu priču, pošto je došao na mesto autora naučne fantastike Alfreda Bestera, koji je prvobitno bio za to zadužen. U početku skoro da ne može da se pronađe veza između „poslednjeg sina sa Kriptona“ i Korleoneovih – makar dok se ne setite da oba filma počinju tako što Marlon Brando daje svom sinu nekoliko saveta neposredno pre nego što ga zadesi katastrofa.

„Buč Kasidi i Sandens Kid“ (1969) – Vilijam Goldman

Autor romana „Princeza nevesta“ Vilijam Goldman osvojio je Oskara za najbolji originalni scenario za film o pljačkašima vozova „Buč Kasidi i Sandens Kid“, i to nije bio njegov jedini doprinos filmskoj industriji, jer je Goldman napisao scenarije i za filmove „Žene iz Stepforda“ i „Svi predsednikovi ljudi“.

„Žena francuskog poručnika“ (1981) – Harold Pinter

Pomalo zlokoban i ogoljen stil dramskog pisca Harolda Pintera odmah je prepoznatljiv u filmovima za koje je napisao scenario (a mnogi od njih su nastali na osnovu romana), i to ponajviše u filmovima „Ljubavni glasnik“ (The Go-Between), „Proces“ i jednom od prvih filmova Meril Strip, istorijskoj drami „Žena francuskog poručnika“. I Harold Pinter i Meril Strip bili su nominovani za Oskara za svoj doprinos ovom ostvarenju.

„Noć lovca“ (1955) – Džejms Ejdži

Izvanredan film „Noć lovca“ možda je najistaknutiji primer kantri noara, tako da ima smisla što je Džejms Ejdži, koji je rođen u Tenesiju, angažovan da napiše scenario, koji se često smatra jednim od najboljih u istoriji filma i bavi se Ejdžijevim omiljenim temama poput religije, siromaštva na selu i odsutnih očeva.

„Gordost i predrasude“ (1940), koscenarista – Oldus Haksli

Verovatno vam nikada ne bi palo na pamet da povežete autora „Vrlog novog sveta“ sa pomalo uštogljenim romanom Džejn Ostin „Gordost i predrasude“, pa ipak Haksli je radio na scenariju za ekranizaciju iz 1940-ih, pri čemu se nije strogo držao samog romana. Publici se to zasigurno svidelo, jer je Haksli radio kao koscenarista i na ekranizaciji romana „Džejn Ejr“ iz 1944. godine.

„Zapadni svet“ (1973) – Majkl Krajton

Zbog HBO-ove nove verzije koja je samo zasnovana na originalnom „Zapadnom svetu“ i reputacije Majkla Krajtona kao romanopisca, mnogi su zaboravili da je autor „Jurskog parka“ napisao i režirao ovu sada pomalo zastarelu, a ipak priču o futurističkom zabavnom parku gde sve polazi po zlu.