5 stvari koje želim da moji čitaoci znaju o meni
Upoznajte autorku Džejn L. Rouzen, autorku knjige „Devet žena, jedna haljina“.
Ja sam majka tri pametne, prelepe, feministički nastrojene kćerke.
Moje tri devojke su moj najveći ponos. Imaju 23, 20 i 18 godina i veoma su strastvene i energične. Dve su na univerzitetu, a najstarija je diplomirala na Veslijan univerzitetu. Duboko verujem da je važno da umetnici budu vioskoškolovani, iako je teško živeti od umetnosti.
Prvih pet godina nakon studija radila sam u modnoj industriji u Njujorku.
Nakon diplomiranja počela sam da radim u kompaniji koja se bavila dizajnom, proizvodnjom i prodajom ženskih kaputa. Putovala sam u Pariz i London kako bih bila u toku sa trendovima u dizajnu, a širom Sjedinjenih Država sam putovala kako bih prodavala proizvode. Tada sam mnogo naučila i o krojenju i proizvodnji odeće, što mi je odlično poslužilo kada sam pisala roman „Devet žena, jedna haljina“.
Nedavno sam počela da džogiram, i moram da kažem da mrzim trčanje.
Prošle godine je moj suprug, takođe relativno nov u trčanju, učestvovao na Njujorškom maratonu. Od tada me neprestano ubeđuje da mu se pridružim. Veoma želim da budem fit osoba, ali mi je vežbanje strahovito dosadno. Ipak, trudim se i nadam da ću uskoro moći da pretrčim 5 kilometara i da ću početi da uživam u tome.
Pre nego što sam počela da pišem romane, pisala sam scenarije.
Prvi scenario, „Confessions of a Dogwalker“, napisala sam 2001. i prodala ga studiju Miramax. Po njemu nikada nije snimljen film, ali je po staroj holivudskoj tradiciji prepravljan i pisan iznova bar 30 puta. Poslednja verzija je imala naziv „Across the Pond“ („Preko bare“), zbog ljubavne priče glavnih likova od kojih je jedno iz Njujorka, a drugo iz Londona. Mnogo mi se više dopada proces uređivanja romana, nego rad na scenariju.
Svako ime u prvom poglavlju knjige „Devet žena jedna haljina“ je ime neke moje rođake ili rođaka.
Prvo poglavlje je inspirisano istinitom pričom o mojoj baka-tetki i teči, i koristila sam stvarna imena mojih predaka i članova porodice. Kada sam bila veoma mlada, često smo posećivali tetke i ujake moje majke, i veoma sam zahvalna što sam imala priliku da tako dobro upoznam njihovu generaciju.
Autorka: Džejn Rouzen
Izvor: femalefirst.co.uk
Prevod: Maja Horvat
Ja sam majka tri pametne, prelepe, feministički nastrojene kćerke.
Moje tri devojke su moj najveći ponos. Imaju 23, 20 i 18 godina i veoma su strastvene i energične. Dve su na univerzitetu, a najstarija je diplomirala na Veslijan univerzitetu. Duboko verujem da je važno da umetnici budu vioskoškolovani, iako je teško živeti od umetnosti.
Prvih pet godina nakon studija radila sam u modnoj industriji u Njujorku.
Nakon diplomiranja počela sam da radim u kompaniji koja se bavila dizajnom, proizvodnjom i prodajom ženskih kaputa. Putovala sam u Pariz i London kako bih bila u toku sa trendovima u dizajnu, a širom Sjedinjenih Država sam putovala kako bih prodavala proizvode. Tada sam mnogo naučila i o krojenju i proizvodnji odeće, što mi je odlično poslužilo kada sam pisala roman „Devet žena, jedna haljina“.
Nedavno sam počela da džogiram, i moram da kažem da mrzim trčanje.
Prošle godine je moj suprug, takođe relativno nov u trčanju, učestvovao na Njujorškom maratonu. Od tada me neprestano ubeđuje da mu se pridružim. Veoma želim da budem fit osoba, ali mi je vežbanje strahovito dosadno. Ipak, trudim se i nadam da ću uskoro moći da pretrčim 5 kilometara i da ću početi da uživam u tome.
Pre nego što sam počela da pišem romane, pisala sam scenarije.
Prvi scenario, „Confessions of a Dogwalker“, napisala sam 2001. i prodala ga studiju Miramax. Po njemu nikada nije snimljen film, ali je po staroj holivudskoj tradiciji prepravljan i pisan iznova bar 30 puta. Poslednja verzija je imala naziv „Across the Pond“ („Preko bare“), zbog ljubavne priče glavnih likova od kojih je jedno iz Njujorka, a drugo iz Londona. Mnogo mi se više dopada proces uređivanja romana, nego rad na scenariju.
Svako ime u prvom poglavlju knjige „Devet žena jedna haljina“ je ime neke moje rođake ili rođaka.
Prvo poglavlje je inspirisano istinitom pričom o mojoj baka-tetki i teči, i koristila sam stvarna imena mojih predaka i članova porodice. Kada sam bila veoma mlada, često smo posećivali tetke i ujake moje majke, i veoma sam zahvalna što sam imala priliku da tako dobro upoznam njihovu generaciju.
Autorka: Džejn Rouzen
Izvor: femalefirst.co.uk
Prevod: Maja Horvat
Autor: Džejn L. Rozen
