5 stvari koje ne bi trebalo da koristite kao bukmarker u knjizi
Autorka ovog teksta je trgovac polovnim knjigama. Bavi se otkupom knjiga poslednjih deset godina i do sada je imala prilike da vidi neke stvarno čudne (ponekad i odvratne) stvari koje su ostavljane u knjigama. I bibliotekari su imali priliku da nađu slične dragocenosti. Neki od ovih predmeta su verovatno slučajno ostavljani u knjigama, smatra ona, ali ima i stvari koje viđa gotovo svakog dana a koje ljudi koriste kao bukmarkere.
Ali... ne bi trebalo baš sve koristiti kao bukmarker. Ili, u slučaju krajnje nužde, objekat koji je poslužio kao graničnik valjalo bi ukloniti iz knjige pre nego što je donesete na prodaju.
Evo nekoliko primera „zamena‟ za papirni ili kartonski bukmarker na koje autorka teksta najčešće nailazi kao i njenih utisaka povodom takvih „pronalazaka‟:
Novac
Pravi novac. Otkud ova ideja? Čitaš u svojoj omiljenoj fotelji, stigneš do kraja poglavlja i želiš da prekineš, ali shvatiš da nemaš bukmarker. Šta ćeš uraditi? Bez brige, imaš tu pored sebe, na stočiću, jednu gomilu novčanica i prosto ćeš uzeti jednu kao obeleživač. Aha, u redu. Mora da živimo baš različite živote. I baš stavljate kupce knjiga u iskušenje. Ne brinite, ja uvek vraćam novac. Knjige su me naučile da se lopovima događaju loše stvari. Slično: čekovi, kreditne kartice, neupotrebljene čestitke.
Gumice za kosu
Ovo mi stvarno nije jasno. Najčešće ih viđam u ljubavnim romanima. Nisu baš postavljene unutar knjige, već su nekako obmotane oko knjige počev od određene stranice. Nikako nisam mogla da shvatim da li te knjige sa gumicama za kosu umesto obeleživača uvek dolaze od jedne osobe, ili je to nešto što više ljudi ima običaj da radi. Zar ih ne pljesne po ruci kada je skidaju? Često su obmotane oko spirale na knjigama. Slično: štipaljke za papir.
Toalet papir
U redu, razumem. Svi čitamo u kupatilu. I ja, naravno. A, ako nemate bukmarker, najzgodnija stvar da ga zameni je toalet papir. Ali, zar ne biste mogli da ga izvadite iz knjige pre nego što je ponudite na prodaju? Ja, znate, dodirujem te knjige. Golim rukama. Ne želim da znam da je poslednje mesto na kome je ova knjiga boravila bilo kupatilo njenog poslednjeg vlasnika. Fuuuj. Slično: štapići za uši, flasteri, turpije za nokte.
Ručno pisana pisma
Ovo kada nađem, zapravo, uživam. U devet od deset slučajeva su dosadna. „Dragi Taj i Taj, puno ti hvala za ovu knjigu. Idem u posetu baki ovog vikenda i bla, bla, bla.‟ Ali, ima tu i pravih bisera. Kao na primer, kada osoba X opisuje kako je uhvatio/la svog supružnika u prevari, ili možda neko ljubavno pismo koje, BAŠ, obiluje detaljima. Volim i ona uvrnuta, tinejdž ljubavna pisma. Baš su slatka. Ili ona napisana nečitkim rukopisom, ili kada deca pišu u slikama. Ohhh.
Ono što treba da izvučete kao pouku iz ovoga je da, ako ostavite pismo u knjizi koju prodate potom knjižari polovnih knjiga, pismo će sigurno biti pročitano. A ako je dobro, biće pokazivano naokolo. Žao mi je, ali i mi moramo nekako da se zabavimo. Mada je i jasno da ste vi želeli da ga pročitamo. Slično: intimna poezija, tekstovi pesama, čestitke, razglednice.
Porodične fotografije
Ovo može biti zabavno. Jednom sam kupila niz knjiga u kojima je u svakoj bila različita slika jedne iste slatke bebe. Ili neke čudne porodične fotografije. Ili nečiji put u Italiju. Jednom sam kupila veliku količinu knjiga (gigantsku količinu) i sakupila stotine fotografija iste porodice, koje su pravljene tokom godina i ubacivane u knjige. Mogla sam da napišem priču o njihovom životu. Moje omiljene su spontane slike iz porodičnog okruženja: deseti rođendan deteta sa domaćom tortom u obliku Sunđer Boba ili kako neko uzbuđeno stoji ispred restorana.
A tu su i golišave fotke. NE!!!!!
Slične stvari koje se mogu pronaći umesto bukmarkera: presovano cveće, manje knjige, štapići od sladoleda, istekle vozačke. Da li koristite bilo koju od ovih stvari kao bukmarker? (Nema veze! Dobro, možda ipak malo IMA veze.) Ili možda koristite nešto drugo?
Autor: Margaret Kingsburi
Izvor: bookriot.com
