3 pitanja za... Nenada Rackovića

Povod: novi roman „Aspirin supernova“, svojevrsno svedočenje o stanju svesti umetnika.

Kako je nastajao roman „Aspirin supernova“?

„Aspirin supernova“ je knjiga na kojoj sam radio trideset godina. Prvu verziju knjige koja je pred vama imao sam priliku da objavim kao separat u književnom časopisu Savremenik broj 2, 1992/1993. Beše to kraći rukopis jakih rezova, vizuelno neobičan, pravi kolaž književnih postupaka koji se nadovezuju na iskustva i tradicije eksperimentalnog romana: negde na pola puta između rane avangarde, pre svega njenog futurističkog ogranka, i sajberpanka. Od svih čovekovih težnji možda je najizvornija ona za celovitošću; otuda proističe, valjda, i stvaralačka istrajnost i trud da napišem svoje životno delo.

„U svetu ne tako daleke budućnosti tri ratna druga pokušavaju da u sistemu potpune kontrole pronađu smisao, da kreiraju haos po svojoj meri, da sopstvenim ludilom prevaziđu užase državnih logora koncentracije.“ Ima li smisla ili moramo sad da prionemo na posao kako nas ne bi dočekala ta i takva budućnost? Ili smo možda već zakasnili?

Nikad nije kasno kad se ljubi strasno! Tu su i ronilačke kapsule zarivene u okeansko dno, i gradovi-močvare sa kanalizacionom mrežom umesto ulica, sa kasarnama i zverinjacima u kojima džinovske stonoge podižu svoje mladunce… Države i gradovi, stvarni i fiktivni, deo su istog totalitarnog društva u kojem verski fanatici, sumanuti lekari, hibridi svih tehnologija sopstva i državni supernarkosi trguju i manipulišu farmaceutskim proizvodima. Terminatori droge umesto bacača plamena koriste šurikene (bacače droge) i šure delove osvojene teritorije. Svi moraju uzimati drogu da bi funkcionisali. Ne postoji opcija izbora. Izbor dolazi naknadno… U senci nekog drugog još goreg sveta. Ili da budem sasvim jasan: kada eliminišemo ono da živimo u koncentracionom logoru, šta god da preostane, koliko god neverovatno bilo, mora biti istina.

Koji je recept za „Aspirin supernovu“, koji joj je „način primene“, kako se dozira?

„Aspirin supernova“ je zvezdana eksplozija koja može obasjati celu Srbiju Galaksiju. Zato se uopšte ne dozira. Čita se maksimalno. Guta se i ne prestaje. Overdozira, brate.

Izvor: časopis Bukmarker, br. 32

Foto: Matija Krstić